Ekonomija
Žeđ za naftom: Međunarodna agencija za energetiku odlučila da pusti rekordnu količinu iz rezervi
Odlučeno je da se na tržište pusti rekordnih 400 miliona barela nafte kako bi se smanjile posledice globalnih poremećaja u snabdevanju energentima zbog rata na Bliskom istoku
Međunarodna agencija za energetiku (IEA) odlučila je danas jednoglasno da pusti na tržište rekordnih 400 miliona barela nafte iz rezervi kako bi smanjila posledice globalnih poremećaja u snabdevanju energentima zbog rata na Bliskom istoku, izjavio je direktor te organizacije Fatih Birol.
U pitanju je najveća koordinisana intervencija na tržištu nafte u istoriji organizacije. On je dodao da će tačan raspored puštanja nafte iz rezervi će biti utvrđen naknadno.
Prema oceni agencije, koordinisano puštanje nafte iz strateških rezervi moglo bi da pomogne stabilizaciji tržišta i ublažavanju pritiska na cene energenata dok se ne uspostave stabilniji transportni i trgovinski tokovi. Birol je upozorio da je ključna energetska ruta kroz Ormuski moreuz gotovo potpuno blokirana. Podsetio je da tim moreuzom u normalnim okolnostima prolazi oko 15 miliona barela sirove nafte dnevno i još pet miliona barela naftnih derivata, odnosno približno četvrtina globalne pomorske trgovine naftom.
"Zbog ograničenog transporta i nedostatka skladišnih kapaciteta, proizvođači nafte na Bliskom istoku počeli su da smanjuju proizvodnju, dok su zabeleženi i novi napadi na energetsku infrastrukturu. Situacija je dodatno zakomplikovana poremećajima u trgovini prirodnim gasom i tečnim prirodnim gasom (LNG)", istakao je Birol.
Odluka sve 32 članice IEA je politički obavezujuća, a svaka država je dužna da da svoj doprinos koji je srazmeran njenom udelu u potrošnji nafte među članicama, navedeno je u statutu organizacije.
IEA je od svog osnivanja 1974. godine samo pet puta posegla za ovakvim potezom: prilikom rata u Zalivu 1991, uragana "Katrina" i "Rita" 2005, građanskog rata u Libiji 2011, kako i dva puta 2022. nakon početka sukoba u Ukrajini, u martu i aprilu.
Ideja o intervenciji pojavila se posle hitnih razgovora energetskih zvaničnika zemalja članica IEA, koji su procenjivali da li je neophodno staviti rezerve na raspolaganje tržištu posle jednog od najoštrijih skokova cene nafte u novijoj istoriji. Ministri energetike G7 su, u odvojenom onlajn formatu, o tome razgovarali i sa čelnikom IEA.
Članice IEA, saveza formiranog posle naftne krize sedamdesetih godina, u obavezi su da održavaju rezerve dovoljne za najmanje 90 dana snabdevanja. Ukupno raspolažu sa više od 1,2 milijarde barela javnih hitnih rezervi, uz dodatnih 600 miliona barela koje industrija drži po nalogu država.
Iako zemlje G7 za sada nisu suočene sa fizičkim nestašicama nafte, tržište je već pod snažnim udarom. Cena nafte "brent" je u ponedeljak nakratko skočila na 119,50 dolara po barelu, što je najviši nivo od 2022. godine, da bi potom pala na oko 90 dolara posle vesti da vodeće zapadne ekonomije razmatraju koordinisanu intervenciju.
U zajedničkoj izjavi, članice G7 su poručile da "zajedno sa IEA pažljivo prate kretanja na energetskom tržištu" i da podržavaju "sprovođenje proaktivnih mera za rešavanje situacije, uključujući upotrebu strateških rezervi".
Live
