Ekonomija
Nafta uhvatila zalet, dizel već u sprintu: Da li su visoke cene goriva pretnja globalnoj ekonomiji
Fjučersi američke sirove nafte su od 27. februara do 10. marta porasli za više od 16 dolara po barelu, dok je rast kod dizela bio značajno veći - 28 dolara
Rat na Bliskom istoku poremetio je tržište nafte, ali jedna vrsta goriva posebno bi mogla "zapaliti" iskru inflacije i usporavanje globalne ekonomije. Analitičari i trgovci tvrde da su tržišta dizela najizloženija zbog sukoba između Amerike i Izraela sa jedne strane i Irana, sa druge, i da bi prekidi u Ormuskom moreuzu mogli dovesti do smanjenja isporuke ove vrste goriva za tri do četiri miliona barela dnevno. Ukazuju da bi to moglo da udvostruči cene dizela, što bi uticalo na cene robe široke potrošnje, jer se dizel najviše koristi u privredi - od proizvodnje do transporta.
Rastuće cene dizela sada prete da uspore globalnu ekonomsku aktivnost, jer rat na Bliskom istoku vrši pritisak na zalihe i industrijskog goriva i vrste sirove nafte koja je najpogodnija za njegovu proizvodnju, prenosi Rojters.
Proizvodnja dizela je inače godinama bila u padu zbog poremećaja izazvanih ukrajinskim napadima na ruske rafinerije i zapadnim sankcijama na izvoz Moskve. Rat između Izraela i SAD i Irana povećava zabrinutost oko snabdevanja, jer Teheran ometa brodarstvo u Ormuskom moreuzu , kroz koji protiče između 10 i 20 odsto globalnih pomorskih zaliha dizela, piše Rojters.
Šohruh Zuhritdinov, osnivač kompanije "Nitrol trejding" sa sedištem u Dubaiju kaže da je dizel strukturno najizloženiji proizvod ovom sukobu, jer je osnova teretnog saobraćaja, poljoprivrede, rudarstva i industrijske aktivnosti, što ga čini hipersenzitivnim proizvodom u tom sistemu.
"Gubitak snabdevanja dizelom povezan je sa poremećajima u Ormuskom moreuzu i iznosi oko 3 do 4 miliona barela dnevno, ili otprilike 5% do 12% ukupne svetske potrošnje. Dodatnih 500.000 barela dizela dnevno biće izgubljeno zbog blokiranog izvoza iz rafinerija sa Bliskog istoka", procenio je energetski ekonomista Filip Verleger.
On je ukazao da je zatvaranjem Ormuskog moreuza Iran smanjio izvoz sirove nafte, mlaznog goriva i dizela sa Bliskog istoka.
"Kao rezultat toga, cene dizela su porasle mnogo brže od početka rata na Bliskom istoku u poređenju sa naftom i benzinom i mogle bi se otprilike udvostručiti na maloprodajnom nivou ako Ormuski moreuz bude zatvoren duže vreme", upozorio je Verleger.
Fjučersi američke sirove nafte su od 27. februara do 10. marta porasli za više od 16 dolara po barelu, dok je rast kod dizela bio značajno veći - 28 dolara.
Slični potezi su zabeleženi u azijskom trgovačkom čvorištu Singapur i evropskom čvorištu Amsterdam-Roterdam-Antverpen, što je rezultiralo višim maržama dizela širom sveta.
"Šok oko dizel goriva će verovatno odjeknuti širom globalne ekonomije . Ako se održi u bilo kom vremenskom periodu, povećanje cena dizela i mlaznog goriva će uzrokovati pad potražnje i usporavanje ekonomske aktivnosti", rekao je analitičar Džejms Noel-Besvik.
Glavni izvršni direktor američke kompanije za mala preduzeća "Kardif" Din Ljulkin navodi da su troškovi transporta za skoro svu robu porasli, što će se neizbežno uskoro odraziti na cene hrane.
"Ako cene dizela ostanu visoke, najveći rizik je drugi talas inflacije podstaknute tim rastom troškova", rekao je Din Ljulkin.
Nagli rast cena dizela mogao bi imati neposredni uticaj na cene hrane tako što bi primorao poljoprivrednike da uspore setvu u Sjedinjenim Državama baš kada sezona počinje.
"Trajni gorivni šok izazvan dizelom može biti po svojoj prirodi stagflacioni jer povećava troškove prevoza robe i proizvodnje hrane i robe, dok istovremeno pritiska potrošače", rekla je Šaja Hoseinzadeh, osnivač kompanije "OniksPoint global menadžment".
U Aziji, koja je među glavnim uvoznicima goriva sa Bliskog istoka, marže za dizel iznosile su oko 33 dolara po barelu, što je oko 12 dolara više nego pre izbijanja rata, nakon što su 4. marta dostigle najviši nivo u poslednje tri i po godine od 48 dolara po barelu.
U Evropi, koja je takođe ključni uvoznik bliskoistočnih rafinisanih proizvoda, spot cene barži sa ultraniskim sadržajem sumpora na trgovačkom čvorištu Amsterdam-Roterdam-Antverpen skočile su za skoro 55% od 27. februara na oko 1.165 dolara po metričkoj toni.
Evropa, jedan od najvećih pokretača cena dizela kao vodeći uvoznik, posebno je vezana za uvoz sa Bliskog istoka zbog napora da se odvikne od ruskih energenata, rekao je Aleks Hodes, direktor tržišne strategije u kompaniji "Stoniks".
"Istorijski gledano, dizel se prodaje za možda 20 do 25 dolara po barelu iznad cene sirove nafte, ali ovih dana smo videli marže od 30 do 65 dolara po barelu, pa čak i više", rekao je Tom Kloza, viši savetnik dobavljača goriva "Gulf oil".
Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku PKS je ranije za RT Balkan objasnio zašto je benzin skuplji od dizela i naveo da su razlozi za to tehnički, ali i tržišni. Oni su postojali i ranije, ali su u vreme energetske krize, kada cena nafte dostiže rekordne nivoe, još izraženiji.
"Obe vrste goriva se dobijaju od sirove nafte, a od jedne tone sirove nafte može se dobiti određena količina jednog derivata, odnosno drugog. Ne možete preradom nafte dobiti samo dizel, koji mnogo više koristimo, već i deo benzina. Sa te strane, onda imamo višak benzina i zato njegova cena ne može biti ista. Pošto Srbija troši tri puta više dizela, nego benzina onda se radi tako u rafinerijama da se u preradi izvuče što veća količina dizela", objasnio je Savić i dodao da je povećana potražnja ključni razlog, jer tržište određuje cenu.
U većini država, akcize su veće za dizel nego za benzin. To se uglavnom opravdava odlukom da država nametima ne želi da dodatno optereti milione građana, već će to radije preneti na vlasnike komercijalnih vozila, koji koriste dizel.
Live
