Globalni potresi na tržištu nafte: Nazire li se kraj rastu cena ili će se kriza tek rasplamsati

Rat između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana, koji je počeo nakon izraelsko-američkog napada na Iran pre nedelju dana, nastavlja da bukti širom Bliskog istoka i ne pokazuje znake smirivanja. Stručnjaci upozoravaju da bi dalji skok cena energenata mogao da dovede u pitanje globalni ekonomski rast, ali i da donese novi talas inflacije nalik onom iz 2022. godine. 

Ko su pobednici, a ko gubitnici rata na Bliskom istoku

Na svetskim berzama cene nafta je sada ponovo iznad 100 dolara po barelu, što je 40 odsto više nego pre napada na Iran. Prognoze kažu da bi nafta mogla dodatno da poskupi, a na berzama se spekuliše čak i o mogućnosti da cena barela dostigne 200 dolara.

Vlada Srbije pokušava da ublaži udar na građane i privredu, pa je sa naftnim kompanijama podelila teret ograničenja cena i smanjila akcize na gorivo za 20 odsto. Prethodno je država zabranila izvoz nafte i naftnih derivata kako bi zaštitila domaće tržište od nestašica i skoka cena.

I pored toga, evrodizel je u petak poskupeo za pet dinara po litru i košta 208 dinara, a cena benzina je porasla za dva dinara i sada je 186 dinara.  

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je rekla da je realna cena dizela preko 226 dinara, a benzina skoro 188 dinara, gledajući kotacije i cene na berzama. Ona je istakla da država prati situaciju, koja je nepredvidiva iz sata u sat.

Sve mere koje preduzimaju države širom sveta, međutim, imaju ograničeno dejstvo i mogu donekle da ublaže stanje na tržištu nafte i derivata, ali stručnjaci ukazuju da bi, ukoliko se sukob produži i produbi, posledice po svetsku privredu mogle biti katastrofalne i dugoročne.

Međunarodna agencija za energetiku je pokušala da umiri tržište odlukom da pusti na tržište rekordnih 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi kako bi nadomestila nedostatke zbog rampe na uvoz nafte sa Bliskom istoka. Stručnjaci, međutim, smatraju da je ovo samo kratkoročna mera, koja na duže staze ne može da reši problem, čiji se kraj, bar za sada, ne nazire. SAD su izdale novu opštu licencu kojom se privremeno dozvoljava prodaja ruske sirove nafte i derivata, utovarenih na brodove do 12. marta. Šef Ruskog fonda za direktne investicije Kiril Dmitrijev se osvrnuo na izveštaj "Fajnenšel tajmsa" u kojem se tvrdi da ruski budžet dobija 150 miliona dolara dnevno od prodaje nafte usred naglog skoka cena navodeći da je ovo samo početak najveće energetske krize u istoriji.

Vesele sedamdesete? Investitori se spremaju za povratak stagflacije

Ekonomista Veljko Mijušković kaže da je 400 miliona dovoljno za četiri do šest dana pune globalne potrošnje odnosno obima koji se predviđa. On smatra da je odluka Međunarodne agencije samo jedno ograničenje koje je usmereno da se napravi balans između ponude i tražnje, ali da ne garantuje da nafta neće drastično poskupeti u narednom periodu.

Mijušković smatra da je malo verovatno da bi blokada Ormuskog moreuza mogla potraje nekoliko meseci, ali da bi takav scenario imao dugotrajne posledice bez održivog rešenja.

"Da li će cena energenata pokrenuti novi talas globalne inflacije zavisi isključivo od dužine trajanja sukoba Irana i SAD. Ako se sukob reši u relativno kratkom vremenskom periodu ekonomija će imati mogućnost da se brže oporavi, ali ukoliko dođe do drastičnih scenarija onda nam ne gine globalna ekonomska kriza", kaže Mijušković.

Kako je naveo, potezi različitih organizacija i zemalja, uključujući i Srbiju, da se ograniči izvoz nafte do 19. marta, idu ka smirivanju stanja na tržištu, koje je uzrokovano psihološkim faktorom i disbalansom između ponude i tražnje.

"Ovim se eliminiše dati disbalans i smiruju se psihološke tenzije među ljudima. Svi očekuju, uključujući i Ameriku, da će ovaj sukob kratko trajati. Moramo tu razlikovati političku i ekonomsku komponentu, u političkom smislu nisam siguran za taj kratak period trajanja, ali u ekonomskom se mora pronaći brzo rešenje, jer i strana koja izvozi i strana koja uvozi naftu sa Bliskog istoka je više nego zainteresovana da se ovo pitanje reši", kaže Mijušković.

Ekonomista Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije je za RT Balkan rekao da se efekat globalne krize može ublažiti na nekoliko meseci, do godinu dana, ali da se posledice najčešće i posle samo sedam ili deset dana vide na budžetu.

"Prelivanje u smislu inflatornog pritiska je brzo, ali iz najava i pretnji čujemo da bi ovo moglo da potraje, jer Amerika, Izrael i Iran šalju upozoravajuće poruke. Sve to dovodi do jedne neizvesnosti na tržištu i dugoročno ćemo osećati posledice", kazao je Stanić.

Nekadašnji pomoćnik ministra energetike Raša Kojčić ocenjuje da je tržište nafte trenutno izuzetno nestabilno. Iako postoje prognoze da bi cena nafte mogla dodatno da raste, on smatra da ekstremni scenariji nisu u interesu globalne ekonomije.

"Postoje različite prognoze, pa čak i tvrdnje da bi cena mogla da dostigne 200 dolara po barelu. Međutim, mislim da to nije nikome u interesu i da će vrlo brzo doći do nekog smirivanja tenzija i dogovora", rekao je Kojčić za RTS.

Prema njegovim rečima, najveći uticaj na kretanje cena ima situacija u Ormuskom moreuzu, jednoj od najvažnijih tačaka za transport energenata u svetu.

Kina se u energetskom sektoru sve više oslanja na Rusiju: Ubrzati izgradnju gasovoda "Snaga Sibira 2"

"Kroz Ormuski moreuz prolazilo je, do eskalacije ove situacije, 20 odsto kompletne proizvodnje sirove nafte na svetu za snabdevanje svih tržišta. Konkretno, najviše je išlo za snabdevanje tržišta Azije, nekih 80 odsto, a 20 odsto išlo za ostatak sveta – Evropu, Severnu Ameriku i ostala tržišta. Zato je Ormuski moreuz toliko ključan, iz Persijskog zaliva vi ne možete da prođete bez Ormuskog moreuza", istakao je Kojčić i dodao da alternativni pravci transporta postoje, ali da njihov kapacitet nije dovoljan da u potpunosti nadomesti količine koje su prolazile kroz moreuz.

Analitičari su inače već izračunali koliko bi evropske potrošače moglo da košta poskupljenje nafte. Došli su do podatka da bi, vozači mogli da plate u proseku 220 evra više godišnje za gorivo ako cena nafte ostane na 100 dolara po barelu. "Gardijan" prenosi da bi vozači u Evropskoj uniji u tom slučaju platili ukupno za 55 milijardi evra više za gorivo tokom godine. A to je računica u najblažoj varijanti, ukoliko cene nafte ne nastave da rastu.