Evropska unija počela je od 1. januara da primenjuje taksu na emisije ugljenika, poznatu kao CBAM, (Carbon Border Adjustment Mechanism) srpskim kompanijama, koje proizvode čelik, aluminijum, cement, đubrivo i električnu energiju. Ova novotarija, kojom su uvedene u sistem za naplatu prekogranične takse na emisije ugljen-dioksida za uvoz robe u EU, za samo dva meseca izazvala je značajne potrese u srpskoj ekonomiji. Da je to tako pokazuju i naša saznanjima po kojima EPS od 1. januara do kraja februara nije izvezao ni kilovat struje na ovo tržište dok su kompanije iz energetski intenzivne industrije zabeležile pad od 27 posto.
Ovim podacima se ostvaruju "crne" prognoze stručnjaka koje su nagoveštavali, jer Srbija nije blagovremeno našla puteve da ispuni klimatske ciljeve i obaveze preuzete iz Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije. Zbog toga ciljano smanjenje emisije za 33 posto do 2030. u odnosu na 1990. je za nas nedostižno pa će trošak biti izuzetno veliki.
Naime, porez se plaća po toni, na emitovane količine ugljen-dioksida, ali i drugih štetnih materija, a cena nije fiksna i prošle godine je bila od 80 do 90 evra. I tu dolazimo do priče o potresima u srpskoj ekonomiji, jer će izvoznici čelika, aluminijuma, cementa, đubriva i električne energije, morati da plate ovaj namet, što poskupljuje njihove proizvod što znači da smanjuju i svoju konkurentnost na evropskom tržištu.
"Od 1. januara 2026. godine 'Elektroprivreda Srbije' nije izvozila električnu energiju u Evropsku uniju. CBAM je uticao na narušavanje konkurentnosti na tržištu EU, a po aktuelnoj ceni CO2 od 75 evra i emisionom faktoru od 1,04, trošak za CBAM po megavat-satu bio bi 78 evra", navode iz EPS-a.
To praktično znači da bi za tih 78 evra poskupeo kilovat EPS-a na tržišnu cenu na evropskom tržištu.
I iz Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije (ASEII) potvrđuju da je zabeležen osetan pad izvoza njihovih proizvoda na tržište EU.
"Precizni podaci za svaku kompaniju biće poznati do kraja marta, ali na nivou ASEII pad izvoza od 1. januara do 1. marta je bio 27 posto u poređenju sa istim periodom prošle godine. To je drastično smanjenje koje će se sigurno odraziti na poslovanje ovih kompanija", kažu iz ASEL-a za "NIN".
Oni objašnjavaju da CBAM trošak formalno plaća kupac u EU, ali se on u praksi ugrađuje u cenu proizvoda.
"Ako cena zbog toga postane previsoka, proizvod gubi konkurentnost i više se ne može plasirati na tržištu. Na taj način proizvođači iz Srbije gube tržišnu poziciju u EU, naročito jer je CBAM na snazi istovremeno sa drugim trgovinskim barijerama, poput kvota za čelik i različitih drugih ograničenja. Osim toga, proizvođači iz Srbije posluju na tržištu EU, ali izvan njenog regulatornog sistema, što stvara dodatne troškove i neizvesnost u odnosu na proizvođače unutar Unije. Dodatnu neizvesnost stvara činjenica da EU CBAM uredba još nije do kraja definisana, pa proizvođači nemaju jasna i stabilna pravila na osnovu kojih bi mogli da planiraju proizvodnju, investicije i izvoz, posebno u kombinaciji sa drugim trgovinskim barijerama", navode iz ASEII-a za NIN.