Američki državni dug premašio je istorijsku cifru od 39 biliona dolara, prema podacima koje je objavilo Ministarstvo finansija SAD. Državni dug trenutno iznosi 39,03 biliona dolara, ili više od 114.100 dolara po stanovniku. U oktobru prošle godine premašio je 38 biliona dolara.
Nagli porast američkog duga je kulminacija više faktora, uključujući ekonomske stimulanse posle pandemije i kontinuirane rashode za odbranu i socijalnu zaštitu. Visoke kamatne stope su takođe povećale troškove zaduživanja, čineći servisiranje duga skupljim. Analitičari upozoravaju da bi bez strukturnih reformi teret duga mogao da optereti ekonomski rast i da pogura inflaciju.
Inače, prethodni rekord oboren je u oktobru prošle godine, kada je dug narastao na 38 biliona dolara, što znači da su se SAD zadužile za bilion dolara u periodu od samo pet meseci.
Prema projekcijama američkih stručnjaka, tokom naredne decenije nacionalni dug će porasti na približno 120 odsto BDP-a. To znači da će dug savezne vlade premašiti godišnju proizvodnju celokupne američke ekonomije. Vašington troši skoro 970 milijardi dolara godišnje na otplatu kamata na nacionalni dug, što premašuje izdatke za vojsku. Od 2020. godine, ovi rashodi su se utrostručili.
Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da će američki nacionalni dug porasti na 140 posto BDP-a u roku od pet godina, pozivajući Vašington da smanji svoj fiskalni deficit.
Samo prošle godine američki nacionalni dug je povećan za 2,25 biliona dolara, a sada su se ispunile prognoze MMF-a da će dug do aprila dostići 39 biliona dolara. Prema najnovijim podacima MMF-a, deficit saveznog budžeta porastao je sa otprilike 1,4 biliona dolara u fiskalnoj 2022. godini na oko 1,8 biliona dolara prošle godine.
Visok nivo nacionalnog duga primorava saveznu vladu da izdvoji više sredstava za otplatu kamata, ostavljajući manje resursa za infrastrukturu, obrazovanje, zdravstveno osiguranje i socijalne programe. Ako investitori počnu da smatraju američki dug rizičnijim, kamatne stope bi mogle dodatno porasti, povećavajući troškove zaduživanja za razvoj poslovanja i investicije.
A dok centralni bankari pokušavaju da procene ekonomske posledice sukoba na Bliskom istoku, investitori s nestrpljenjem iščekuju komentare predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela o tome kako američke Federalne rezerve (FED) gledaju na rizike po inflaciju i rast, odnosno da li će na današnjem sastanku povećati referentne kamate.
Pojedini analitičari očekuju da će više cene nafte doprineti stagflaciji američke ekonomije, koja zapravo predstavlja kombinaciju inflacije i stagniranje ekonomskog rasta, a protiv koje je teško boriti se s obzirom da FED ima dvostruki "zadatak", da održava niske cene i visoku zaposlenost.
Tržišni analitičari očekuju da će FED zadržati kamatne stope na istom nivou, u rasponu između 3,5 i 3,75 odsto, a pratiće i eventualne komentare predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela o tome da li će rast cena nafte uticati na monetarnu politiku u budućnosti, prenosi Si-En-Bi-Si.
Obraćajući se novinarima nakon godišnjeg pregleda američke ekonomske politike, šefica MMF-a Kristalina Georgijeva je krajem februara izjavila da je "budžetski deficit, jednostavno rečeno, prevelik".
MMF-a predviđa da će javni dug SAD dostići 140 odsto BDP-a do 2031. godine, dok rastući kratkoročni dug i rastući odnos duga prema BDP-u predstavljaju sve veće rizike za stabilnost SAD i sveta.
MMF je u februaru saopštio da je Vašingtonu potreban jasan plan fiskalne konsolidacije kako bi se dug vratio na održivu putanju pada.
Javni dug SAD, izdat za pokrivanje budžetskih deficita i finansiranje programa poput zdravstvene zaštite, odbrane i infrastrukture, široko se smatra sigurnom globalnom imovinom. Njegove kamatne stope postavljaju referentne vrednosti za druga tržišta i pomažu u privlačenju stranog kapitala. Ali, rastući dug može povećati troškove zaduživanja i inflaciju, ugrožavajući ekonomsku stabilnost u zemlji i inostranstvu.
Kongresna kancelarija za budžet (SVO) je u svom izveštaju o fiskalnim izgledima SAD koji je objavljen u februaru procenila da će "veliki, lepi" paket zakona o porezima i potrošnji koji je usvojen prošlog leta - zajedno sa imigracionom politikom američke administracije - povećati deficit za bilione dolara tokom naredne decenije.
Ovo nestranačko telo Kongresa predviđa da je državni dug SAD na putu da dostigne 64 biliona dolara u narednih deset godina.