Gasno polje Južni Pars, smešteno u vodama Persijskog zaliva između Irana i Katara, predstavlja najveće poznato nalazište prirodnog gasa na svetu i jedan od najvažnijih energetskih resursa današnjice.
Reč je o jedinstvenom geološkom sistemu koji dve države dele – u Kataru je poznat kao Severno polje – i koji ima ključnu ulogu kako u regionalnoj, tako i u globalnoj energetskoj ravnoteži.
Prema dostupnim podacima, ukupna površina nalazišta iznosi oko 9.700 kvadratnih kilometara, od čega je oko 3.700 u iranskim, a 6.000 u katarskim vodama.
Procenjuje se da rezerve dostižu oko 1.800 triliona kubnih stopa prirodnog gasa, uz dodatnih 50 milijardi barela kondenzata, što ovo polje čini jednim od najbogatijih energetskih izvora na planeti.
Mnogo više od gasnog polja
Za Iran, Južni Pars je apsolutno strateško pitanje.
Ovo nalazište obezbeđuje između 70 i 75 odsto ukupne proizvodnje gasa u zemlji i predstavlja okosnicu domaće energetske bezbednosti, industrijske proizvodnje i snabdevanja stanovništva.
Sa druge strane, katarski deo istog ležišta omogućio je toj zemlji da izraste u jednog od najvećih svetskih izvoznika tečnog prirodnog gasa (LNG), sa razvijenom infrastrukturom i izvoznim kapacitetima koji dosežu desetine miliona tona godišnje.
Značaj Južnog Parsa ne ogleda se samo u količini resursa, već i u njegovoj ulozi u globalnim energetskim tokovima.
Gas iz ovog područja snabdeva brojna tržišta, a poremećaji u proizvodnji ili transportu mogli bi da izazovu lančane reakcije na svetskim berzama, uključujući nagli rast cena energenata. Upravo u tom kontekstu treba posmatrati i nedavni skok cena gasa u Evropi, koji je delom podstaknut rastućim geopolitičkim rizicima na Bliskom istoku.
U svetlu nedavnih izraelskih napada na iranske ciljeve, Južni Pars dobija dodatnu geopolitičku težinu.
Cene gasa "eksplodirale" posle napada
Iako samo gasno polje i prateća infrastruktura nisu direktno pogođeni, analitičari upozoravaju da bi dalja eskalacija mogla da ugrozi ključne energetske objekte u regionu, uključujući platforme, terminale i transportne rute.
Posebno je osetljiv Persijski zaliv kao jedan od najvažnijih svetskih koridora za izvoz energenata.
Podsetimo, Izrael je izveo napade na Južni Pars za koje, prema rečima američkog predsednika Donalda Trampa, ni SAD nisu znale. Usledio je odgovor Irana i granatiranje gasne infrastrukture u regionu.
Tokom noći između srede i četvrtka, Iran je izveo napade na devet različitih zemalja, od kojih sedam važe za najbogatije na svetu.
To je dovelo do novog potresa na tržištu, pa je cena gasa na berzi u Evropi na otvaranju trgovanja premašila je 850 dolara za 1.000 kubnih metara.
Reč je o rekordnom nivou od decembra 2022. godine, a prema nekim procenama u pitanju je porast cene od 25 do 35 odsto. Tako su cene gasa u Evropi porasle za skoro 200 dolara u odnosu na zatvaranje prethodne trgovinske sesije.
Dodatni rizik leži u činjenici da se Južni Pars nalazi u neposrednoj blizini pomorskih puteva od globalnog značaja. Svaka nestabilnost u ovom području mogla bi da dovede do poremećaja u isporukama tečnog gasa, ali i nafte, što bi se direktno odrazilo na tržišta u Evropi i Aziji.
Napad na gasno polje Južni Pars izazvao je oštre reakcije političara i energetskih analitičara, koji upozoravaju da bi posledice mogle daleko prevazići regionalne okvire.
Geopolitički analitičar Andres Kala ocenio je da je reč o "ozbiljnoj eskalaciji koja preti odmazdom po energetsku infrastrukturu u regionu", ukazujući da bi dalji udari mogli da pokrenu lančanu reakciju duž celog Persijskog zaliva.
Slično upozorenje stiglo je i iz Teherana. Predsednik Irana Masud Pezeškijan poručio je da bi posledice napada mogle biti "van kontrole i obuhvatiti ceo svet", naglašavajući da je ugrožavanje ključne energetske infrastrukture direktna pretnja globalnoj stabilnosti.
Njegova izjava tumači se kao signal da bi Iran mogao odgovoriti asimetrično, uključujući i ciljeve od značaja za međunarodno tržište energenata.
Zabrinutost dele i države regiona koje su direktno povezane sa eksploatacijom gasa iz ovog ležišta.
Vlasti Katara, koji sa Iranom deli isto nalazište, ocenile su napad kao "opasan i neodgovoran korak", upozoravajući da je "napad na energetsku infrastrukturu pretnja globalnoj energetskoj bezbednosti". Sličnu ocenu izneli su i zvaničnici Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su govorili o "opasnoj eskalaciji", dok je Oman upozorio da je reč o "direktnoj pretnji snabdevanju energijom".
Nove Trampove pretnje
I u Sjedinjenim Američkim Državama reakcije su bile oštre. Predsednik Donald Tramp objavio je na društvenim mrežama da ne želi dalje napade na Južni Pars, ali je istovremeno upozorio da bi Vašington mogao da uništi čitavo gasno polje u slučaju šire eskalacije i napada na saveznike u regionu.
"Ako Iran nerazumno odluči da napadne veoma nevinu zemlju, u ovom slučaju Katar – u tom slučaju Sjedinjene Američke Države, sa ili bez pomoći ili saglasnosti Izraela, masovno će dići u vazduh celokupno gasno polje Južni Pars snagom i moći koju Iran nikada ranije nije video niti je video", upozorio je Tramp.
U međuvremenu, i cena nafte su dodatno porasle, pošto su jutros iznosile 112 dolara po barelu.
Razlog tome je nastavak blokade Ormuskog moreuza, odnosno selektivno propuštanje tankera koje vrši Iranska revolucionarna garda kao deo odgovora na agresiju SAD i Izraela.
I Kiril Dmitrijev, izaslanik predsednika Rusije Vladimira Putina, govorio je o tome, najavljujući "cunami cene nafte i gasa" koji će uskoro pogoditi Evropu.
Energetski stručnjaci upozoravaju da napad na Južni Pars predstavlja presedan jer je reč o jednom od prvih udara na samu proizvodnju gasa, a ne samo na transport ili skladištenje.
Kako navode, time se konflikt pomera ka "ekonomskom ratu usmerenom na energetiku", što značajno povećava rizik od globalnih poremećaja. Posebno se ističe opasnost od širenja napada na druge energetske objekte u Persijskom zalivu, kao i mogućnost ugrožavanja ključnih pomorskih ruta.
U takvom scenariju, upozoravaju analitičari, posledice ne bi osetile samo zemlje regiona, već i najveća uvozna tržišta u Evropi i Aziji, kroz rast cena gasa, nestabilnost isporuka i nove inflatorne pritiske.
Upravo zato se Južni Pars sve češće opisuje kao jedna od najosetljivijih tačaka savremenog energetskog sistema – mesto gde se ukrštaju geopolitika i globalna ekonomija.