Ekonomija
Redovi, nestašice i ograničavanje točenja goriva: Kakva je situacija u regionu
Širom Evrope gorivo je sve skuplje, a već se javljaju i prve nestašice, posebno dizela
Posledice energetske krize prouzrokovane ratom na Bliskom istoku postaju sve vidljivije, a nisu zaobišle ni Balkan.
Slovenija je poslednja zemlja u nizu koja je donela odluku o ograničenju točenja goriva na benzinskim pumpama, sa ciljem smanjenja problema sa snabdevanjem naftnim derivatima.
Od ponoći je na snazi, a donela ju je slovenačka vlada zbog porasta potražnje.
Novinar Janez Tomažič rekao je za RTS da iako goriva u principu ima, problem predstavlja snabdevanje pojedinih pumpi, posebno u udaljenijim i brdskim krajevima.
Do nestašica je, kaže, došlo zbog naglog rasta potražnje, jer su građani, podstaknuti nižim cenama, masovno kupovali gorivo i pravili zalihe.
Prema njegovim rečima, na pojedinim benzinskim stanicama dizel se nije mogao naći već tokom jučerašnjeg dana, a posebno su pogođene pumpe u manje dostupnim krajevima.
Uvedena su dnevna ograničenja goriva za pojedince i preduzeća – na 50 litara po osobi dnevno i 200 litara po pravnoj osobi i po fizičkoj osobi koja se bavi privredom, uključujući poljoprivredu, prenosi STA.
Kako je navedeno, vojska Slovenije će biti aktivirana za isporuku goriva.
Slovenački premijer Robert Golob izjavio je u subotu uveče da su skladišta puna i da goriva ima dovoljno.
"Vlada mora pre svega da obezbedi da je snabdevanje naftnim derivatima dostupno javnosti. Mere koje su usvojene zasnovane su na pozitivnim iskustvima energetske kompanije MOL. Mogu samo da se pitam kako je moguće da 'Petrol' do sada nije uspeo da to uradi. Zato smo im nametnuli ove obaveze u obliku obavezujućih odluka", rekao je Golob.
Ograničenje cene goriva je samo jedan od koraka koje je vlada nedavno preduzela kako bi smanjila cene i ublažila krizu u snabdevanju – nedavno su ukinuta ograničenja cena na benzinskim pumpama pored auto-puta u nadi da će više cene tamo obuzdati potražnju i osloboditi logističke kapacitete za opterećenije benzinske pumpe na drugim mestima.
U BiH i Republici Srpskoj na snazi je ograničavanje marži
I cene goriva u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj beleže rast zbog globalne naftne krize, iako su u obe države uvedena ograničenja i strože inspekcijske kontrole.
Cena dizela u BiH kreće oko 3.30 KM (198 RSD) po litru, benzina 2.79 KM (167 RSD), a plina 1.49 KM (90 RSD) po litru.
U Federaciji je odranije na snazi ograničenje marži na gorivo, što znači da distributeri ne mogu samostalno da podižu cene, iako se dešavao da su ih neopravdano podizali.
U Republici Srpskoj je mera ograničenja cena goriva donesena pre nekoliko dana kada je premijer Savo Minić najavio da će krenuti i u strože inspekcijske kontrole.
Cene goriva i hrane rastu u Hrvatskoj
Na pumpama u Hrvatskoj uvedeno je i ograničenje na "plavi benzin" (nafta za poljoprivrednike sa povlašćenom cenom, prim.aut), te je moguće sipati svega 250 litara, što najviše remeti poljoprivrednike koji kažu da im to na početku žetve nije dovoljno.
U Hrvatskoj evro dizel iznosi 1.55 evra (183 RSD) po litru, evro super 1.50 evra (177 RSD), a plavi benzin 89 centi (105 RSD) po litru.
Zbog toga lokalni mediji već pričaju o panici među građanima.
"Dok se čekaju nove cene, mnogi građani već danas pune rezervoare na benzinskim pumpama. Predsednik vlade najavio je nove mere, odnosno ograničenja cena kako bi se smanjio udar. Podsetimo, trenutno je ograničena kupovina dizela na 250 litara, kako se ne bi gomilale zalihe", navodi se u izveštaju RTL-a.
I Hrvatska vlada donela je određene mere kojim je ograničila maksimalne cene goriva i dvonedeljni obračunski sistem, što znači da se cene goriva menjaju na dve nedelje, a koji je bio aktuelan i tokom pandemije kovida-19.
Live
