Ugalj, najprljavije od fosilnih goriva, dugo se smatrao baukom energetskog sveta. Ali rat u Iranu je to promenio.
Sukob koji traje skoro mesec dana oštetio je glavno katarsko postrojenje za preradu tečnog gasa i gotovo zatvorio Ormuski moreuz, blokirajući petinu svetskih zaliha gasa i dovodeći cene do vrtoglavih visina.
Kao odgovor, zemlje sa velikom zavisnošću od gasa obnavljaju termoelektrane na ugalj. Da bi "nahranile" generatore, one šire rudarstvo ili "otimaju" zalihe od velikih proizvođača poput Australije i Indonezije.
Čini se da se ugalj vratio iz mrtvih.
"U indo-pacifičkom regionu, ali i u Evropi, svaka kompanija ili vlada koja može da pređe sa prirodnog gasa na proizvodnju energije iz uglja, to će trenutno i raditi", rekao je za "Telegraf" Hening Glojštajn iz "Jurejža grupe".
Rat u Iranu bi mogao biti završen za nekoliko nedelja, kako predviđa Donald Tramp, ili bi mogao da potraje. Ali s obzirom na to da Katar kaže da bi potpuno obnavljanje proizvodnje gasa moglo biti udaljeno godinama, a Ormuski moreuz se pokazao kao nepouzdan kanal, prelazak na ugalj bi mogao da nadživi trenutna previranja.
"Ne bih se iznenadio da ugalj doživi veću renesansu u narednoj godini, potencijalno i duže", rekao je Kejleb Jaso iz američkog Instituta za energetska istraživanja.
Ponovni rast uglja biće najveći u zemljama koje mogu da ga proizvode lokalno, poput Kine i Indije. Ali glavni azijski uvoznici poput Južne Koreje, Tajvana i Japana prelaze sa gasa na ugalj.
Čak i u Evropi usmerenoj na zelenu energiju, zemlje koje još uvek imaju kapacitete za ugalj, poput Nemačke i Poljske, slediće taj primer.
Mišel Manuk, šefica globalnog industrijskog tela "Fjučur koul" kaže da evropske zemlje poput Velike Britanije, koje su potisnule ugalj, sada mogu samo da prelaze između gasa i obnovljivih izvora energije.
"Ako postoji lekcija, ona je sledeća: ne gradite svoj energetski sistem na jednom putu, ili rizikujete da ostanete izloženi kada je najvažnije", kaže Manuk.