Ekonomija
Moskva najavljuje nove korake u energetskoj politici: Ko će biti prioritetni kupci nafte i gasa
Ministar energetike Sergej Civiljov je izjavio da će čitav svet morati da ponovo proceni lance snabdevanja i rizike i poručio da Rusija planira da da prioritet izvozu energije u susedne zemlje koje se smatraju manje izložene globalnim poremećajima
Američko-izraelski napadi na Iran i odgovor Teherana potresli su globalna tržišta nafte i tečnog prirodnog gasa, poremetivši snabdevanje iz Persijskog zaliva. Mnogi su tek sad shvatili da bi ruski energenti mogli biti ključni u trenutku kada više od 20 odsto nafte i gasa ne može da stigne do potrošača zbog blokade Ormuskog moreuza. Doduše Brisel to i dalje odbija da prizna, ali je Evropska komisija zbog situacije na Bliskom istoku ipak prolongirala svoju odluku da 15. aprila predloži zakon o zabrani uvoza ruske nafte.
Direktor Ruskog fonda za direktne investicije (RDIF) i specijalni predstavnik predsednika Rusije za investiciono-ekonomsku saradnju sa inostranstvom Kiril Dmitrijev je poručio Briselu da je EU na kraju reda za ruske energente.
Ministar energetike Sergej Civiljov je izjavio da će čitav svet morati da ponovo proceni lance snabdevanja i rizike i poručio da Rusija planira da da prioritet izvozu energije u susedne zemlje koje se smatraju manje izložene globalnim poremećajima.
"Iako ruski izvoz nije direktno pogođen krizom na Bliskom istoku, zemlja će ipak prilagoditi svoju strategiju. Daćemo prioritet isporukama energije našim najbližim susedima, sa kojima delimo kopnene granice i suočavamo se sa manjim rizicima. Takođe ćemo preispitati logistiku transporta nafte", kazao je Sergej Civiljov.
On je rekao da se trenutni ugovori o isporuci ruskih energetskih resursa realizuju po planu, a da zahtevi za nove ugovore o isporuci energije stižu iz većine azijskih zemalja.
"Ispunjavamo sve svoje obaveze prema postojećim ugovorima, a već smo dobili mnogo zahteva za dodatne ugovore, nove, koji su trenutno u fazi rasprave... Pre svega, to su azijski partneri", rekao je Civiljov, napominjući da je većina azijskih zemalja podnela predloge za ugovore.
Rusija je dugo favorizovala stabilne, dugoročne energetske ugovore, posebno putem cevovoda, koji su istorijski bili osnova njenog izvoza gasa u Zapadnu Evropu – čak i tokom Hladnog rata.
Evropska unija je, međutim, insistirala na određivanju cena na spot tržištu, tvrdeći da fleksibilnost nadmašuje rizike od naglih promena cena. Ovo neslaganje doprinelo je tenzijama čak i pre nego što je blok objavio da će postepeno ukinuti uvoz ruske nafte i gasa nakon eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine.
Moskva je od tada evropske kupce označila kao nepouzdane i preusmerila je svoju dugoročnu energetsku strategiju ka azijskim partnerima, posebno susednoj Kini.
Nedavno postignuti sporazum sa Kinom za ruski prirodni gas kroz gasovod "Snaga Sibira 2" ostavio je bivše kupce na Zapadu na kraju reda.
Kako je istakao Dmitrij Peskov, Moskva će se pri izvozu svojih resursa rukovoditi sopstvenim interesima, a postoji toliko zahteva za isporuke izvan evropskih zemalja da bi mogao doći trenutak kada će "dodatnu tražnju jednostavno biti teško zadovoljiti". Komentarišući odluku evropskih zemalja da odlože ranije najavljene zabrane na ruske energente on je rekao da Evropljani jednostavno ne znaju šta da rade i da se zato i kolebaju.
"Raditi nešto na štetu sopstvenih interesa bilo bi nerazumno. Oni već pokušavaju da deluju na sopstvenu štetu i zbog toga trpe velike troškove. Ne mislim da su promenili stav – oni se sada jednostavno nalaze u veoma dubokoj krizi, i to tek u njenoj početnoj fazi. Biće još gore, mnogo gore. I jednostavno ne znaju kako da postupe. Zato se kolebaju", istakao je portparol Kremlja, dodavši da Rusija nema ništa protiv prodavanja svoje nafte, jer treba sve da radi u sopstvenom interesu, a ne u interesu Evrope.
Zapadne zemlje koje podržavaju Kijev pokušale su da ograniče ruske prihode od energetike, uključujući i mere poput ograničenja cena izvoza nafte. Moskva je odgovorila preusmeravanjem pošiljki preko onoga što kritičari tvrde da je "flota tankera u senci".
Ukrajina je takođe ciljala rusku naftnu i gasnu infrastrukturu, ali i brodove u međunarodnim vodama za koje sumnja da prevoze ruske energente – što Moskva naziva razbojništvom koje Zapad omogućava i opravdava.
Početkom marta, ukrajinski mornarički dron napao je tanker "Arktik Metagaz" u međunarodnim vodama Sredozemnog mora, izazvavši eksploziju koja se videla kilometrima.
Šok cena energije izazvan američko-izraelskim ratom protiv Irana podstakao je neutralne zemlje koje su se ranije prilagođavale zapadnoj političkoj agendi da preispitaju svoj pristup.
Indijske kompanije su povećale kupovinu ruske nafte zbog eskalacije sukoba na Bliskom istoku. Indija je nedavno naručila 60 miliona barela ruske nafte.
Inače, SAD su u više navrata kritikovale Indiju zbog kupovine ruske nafte i čak pretile Nju Delhiju sankcijama i carinama, ali su promenile stav kada je blokada Ormuza onemogućila druge isporuke.
I Filipini, tradicionalni saveznik SAD, primili su prvu pošiljku ruske sirove nafte u poslednjih nekoliko godina, javili su lokalni mediji. Oko 100.000 tona nafte isporučeno je iz luke Kozmino, izvoznog terminala cevovodnog sistema Istočni Sibir-Tihi okean. Gorivo je namenjeno rafineriji u provinciji Batan.
Live
