Povoljan gasni aranžman ishod je razgovora predsednika Aleksandra Vučića i predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, ali i još jedna potvrda dobrih odnosa dveju zemalja. Analitičar Nebojša Obrknežev je u "Jutru na RT" rekao da je ovo značajno i dobro što se tiče Srbije, ali je objasnio da nije u pitanju novi ugovor, već produžetak postojećeg, jer je u ovom trenutku zbog novih odluka EU praktično onemogućeno potpisivanje dugoročnog ugovora. Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović je rekao da je to što je ugovor produžen na još tri meseca, umesto da je potpisan novi, zapravo sticaj okolnosti, jer su aktuelni problemi na svetskim tržištima, sankcije prema ruskim energentima i prema tranzitu ruskog gasa preko zemalja EU, koji tako dolazi i do Srbije.
"Kada govorimo o ugovorenim količinama, u naredna tri meseca, možemo reći da narod Srbije može da bude u potpunosti spokojan, u smislu da nema nikakvih problema što se tiče snabdevanja. Dogovoreno je oko šest miliona kubika na dnevnom nivou, s tim da bi mogle biti isporučene i veće količine, u zavisnosti od potreba Srbije. Uz dva miliona dnevno iz Azerbejdžana, to su količine koje su apsolutno dovoljne za funkcionisanje i privrede i domaćinstava, naročito što je već april", kazao je Obrknežev.
Najavljeno je da bi gas za privredu mogao čak i da pojeftini, a Obrkenžev ističe da je to veoma značajno za industriju, s obzirom na to da je ta cena upola niža od berzanske.
"Kada govorimo generalno o ceni gasa, mi sada plaćamo od 320 do 330 dolara za 1.000 kubika, dok u Evropi cena varira od 640 do 790 dolara iz dana u dan. Neće biti poskupljenja za domaćinstva, a za privredu to znači i veći podsticaj za privlačenje direktnih stranih investicija. Jeftinija cena gasa za privredu odgovara svakoj fabrici koja ovde radi. Srbija godinama, i kad je bila energetska kriza, i sada je stabilna u odnosu na sve zemlje Evrope, jer one kupuju po berzanskim cenama. Za Srbiju je naftna formula mnogo povoljnija", rekao je Obrknežev.
Zašto Azerbejdžan nije dovoljno dobra alternativa?
Ekspert za energetiku Velimir Gavrilović je podsetio da EU želi da uvede potpunu zabranu uvoza ruskog gasa sledeće godine i napomenuo da tranzit gasa nije tako eksplicitno spomenut u njihovim dokumentima, ali da mimo toga Srbija trpi konstantne pritiske da se energetska politika upodobi i da sledi energetsku politiku EU.
"Onda imate i političke pritiske koji nisu tako javni i tako vidljivi ili nisu napisani u nekim zvaničnim dokumentima i to je ono što pravi rizik u dopremanju ruskog prirodnog gasa do Srbije", kazao je Gavrilović.
U svakom slučaju je dobro imati alternativu, pa se kao jedan od alternativnih snabdevača pominje Azerbejdžan, ali Gavrilović smatra da nije realno u kratkom ili srednjem roku da Azerbejdžan zameni ruski gas.
"Tu postoje tehnička ograničenja, pa čak i da obezbedimo te dve milijarde, koliko je zapravo neko od političara spomenuo, pa sada svi prenose da bismo mogli tu količinu da uvezemo, mi ne bismo mogli da ga dopremimo do Srbije, jer je kapacitet interkonekcije sa Bugarskom, preko koje bi taj gas trebalo da se dopremi, 1,8 milijardi. Ono što je sigurno je da iz tog aranžmana sa Azerbejdžanom zapravo imamo oko 400 miliona kubika godišnje, a sve preko toga su spekulacije i naše želje. U ovoj godini svakako ne možemo iz tog pravca dobiti više od toga, možda tek sledeće i to ako se ti razgovori koji su najavljeni za april završe u nekom pozitivnom smeru, pa onda budemo mogli da računamo na milijardu iz tog pravca za 2027. godinu", kazao je Gavrilović.
On je ukazao i da se razmatra izgradnja gasne elektrane sa Azerbejdžanom u Nišu i da bi samo za njeno funkcionisanje bilo potrebno dodatnih između 500 i 800 miliona godišnje, što znači da taj gas ne bi mogao da zameni ruski.
Nakon napada na postrojenja u Kataru i zatvaranja Ormuskog moreuza, Gavrilović kaže da je situacija na tržištu energenata jako loša i da nema dobrih vesti.
"Po cenama vidite koja su očekivanja glavnih aktera na berzama energenata. Očekivanja su da će se ovaj sukob nastaviti i to je 'ugrađeno' u trenutnu cenu po kojoj vi kupujete na nekim fjučers marketima energente. Situacija u Persijskom zalivu je jako loša, izbombardovana su i petrohemijska i naftna postrojenja, rafinerije, a imate i tu fizičku barijeru nemogućnosti tankera da uopšte prođu kroz moreuz, osim onih koji su iz prijateljskih zemalja. Sve to je doprinelo da su cene za mesec dana skočile 100 odsto, što je strahovit udar za zemlje koje su bazirane dosta privredno na tečni prirodni gas. EU je tu dosta ugrožena, ali i mnoge azijske države", rekao je Gavrilović.
On je ukazao da je na međunarodnom tržištu, zbog poteza SAD, "šizofrena situacija". Dodao je da Amerika sada popušta kada je u pitanju prodaja ruske nafte, ali da dozvoljava i prodaju iranske nafte koja se nalazi u morima van ove zemlje, što je, kako kaže apsurdno.
Gavrilović smatra da bi povratak ruskom gasu bilo najbolje rešenje problema koji su zahvatili energetska tržišta u Evropi, ali da je naravno pitanje da li su političke elite, koje su trenutno na vlasti u zemljama EU, spremne na sopstveni ideološki "salto mortale". On je istakao da bi to svakako bilo dobro za građane i privredu Evropske unije, zbog cena energenata.
"Sama naznaka otopljavanja tih odnosa bi smirila cene", smatra Gavrilović.