Kako se zemlje EU bore sa energetskom krizom: Od smanjenja akciza i ograničenja do redova i nestašica

Energetska kriza još nije zvanično ni nastupila, a evropske zemlje su već u popriličnoj panici, kada je u pitanju snabdevanje tržišta energentima. Vlade od Ljubljane do Berlina pokušavaju da ublaže posledice potresa koji su nastali zbog sukoba na Bliskom istoku i zatvaranja Ormuskog moreuza.

Analitičari predviđaju: 200 dolara za barel nafte ako Ormuz ostane zatvoren

Evropska komisija traži od zemalja članica da razmotre smanjenje potrošnje nafte i gasa, posebno u transportnom sektoru, kako bi se pripremile za "dugotrajne poremećaje u snabdevanju zbog rata u Iranu". Ovaj zahtev, koji je podneo šef EU za energetiku Dan Jergensen, odražava strahove da sukob u Persijskom zalivu prerasta iz problema sa cenama u potpunu krizu snabdevanja energentima, sa ozbiljnim posledicama po globalnu ekonomiju.

Zemlje Evropske unije uvode mere za regulisanje cena goriva, neke od njih su već uvele ili pripremaju ograničenja marži, smanjenja akciza ili druge mere za zaštitu potrošača i preduzeća. Uprkos merama, cene ostaju iznad nivoa pre nedavnih globalnih fluktuacija cena energenata. 

U Francuskoj neke pumpe ostale bez goriva

Stotine francuskih benzinskih pumpi je ostalo bez zaliha goriva, jer su vozači požurili da napune rezervoare, nakon što su uvedena ograničenja cena goriva zbog poremećaja u globalnom snabdevanju izazvanih ratom na Bliskom istoku. Portparol francuska vlade i ministarka energetike Mod Brežon je juče, međutim, izjavila da se zemlja ne suočava sa nestašicom goriva, ali postoje povremene logističke poteškoće u pojedinim regionima.

Ministarka je pojasnila da su problemi ograničeni na "povremene logističke napetosti" na pojedinim benzinskim stanicama, posebno onima sa nižim cenama, usled lokalnih skokova potražnje.

Francuski premijer Sebastijan Lekorni je izjavio da Francuska razmatra uvođenje ciljane pomoći za građane koji zavise od automobila, nakon što su cene goriva porasle zbog rata na Bliskom istoku. On je naglasio da vlada ne planira obimne i skupe subvencije, već precizno usmerenu podršku najugroženijima, prenosi Blumberg.

Sijarto poziva EU: Ukinite ograničenja na rusku naftu pre kolapsa

"Ne verujem u nekontrolisano trošenje milijardi, već u ciljanu pomoć", rekao je Lekorni na konferenciji u Bordou.

Francuske vlasti su već uvele ograničene subvencije za pojedine sektore, poput transporta i ribarstva, ali za sada izbegavaju šire mere koje bi značajno opteretile budžet. Vlada u Parizu je oprezna zbog iskustva iz 2022. godine, kada su obimne subvencije doprinele rastu budžetskog deficita, koji država i dalje pokušava da smanji. Prema planu vlade, eventualne mere bi se primenjivale na mesečnom nivou, kako bi se omogućilo brzo prilagođavanje u zavisnosti od kretanja cena i fiskalnih mogućnosti.

"Nećemo nikoga ostaviti bez pomoći, ali nećemo trošiti novac koji nemamo", poručio je Lekorni.

U Italiji i dalje smanjene akcize

Vlada Italije odobrila je produženje smanjenja akciza na gorivo do 1. maja, kako bi ublažila rast cena energenata. Mera, koja je prvobitno uvedena 18. marta, trebalo je da istekne 7. aprila, ali je sada produžena, tako da će smanjenje poreza za skoro 0,25 evra po litru biti i dalje na snazi. Ukupna vrednost paketa procenjuje se na najmanje 500 miliona evra, pri čemu je oko 30 miliona evra namenjeno podršci poljoprivrednim preduzećima.

Cilj ove odluke je da se ograniči rast cena goriva i ublaži pritisak na građane i privredu, u kontekstu povećanih troškova energije.

Ministar finansija Italije Đankarlo Đorđeti naveo je da će, ako rat na Bliskom istoku potraje, biti "neizbežno" preispitivanje fiskalnih pravila Evropske unije, uključujući ograničenje budžetskog deficita od tri odsto.

Italija je još prošlog meseca uvela mere za ublažavanje rasta cena energenata, uključujući smanjenje poreza na tečni naftni gas i apel na naftne kompanije poput "Eni" da ograniče rast cena goriva. Vlada je, takođe, produžila rok za postepeno ukidanje uglja do 2038. godine, prilagođavajući energetsku strategiju novim okolnostima.

Nemačka "kočnica za cene goriva"

Uprkos novim merama nemačke vlade za obuzdavanje rasta cena goriva, cena dizela dostigla je rekordnih 2,327 evra po litru, dok stručnjaci upozoravaju na moguće dalje poskupljenje usled kretanja na svetskom tržištu nafte i poremećaja u snabdevanju. Kako je saopštio nemački auto-klub ADAK, prosečna cena litra dizela na nivou države porasla je na 2,327 evra, čime je za 0,6 centi premašila prethodni rekord iz marta 2022. godine, prenosi Tagesšau.

Istovremeno, značajno je poskupeo i benzin, čija je cena dostigla 2,129 evra po litru, što je novi najviši nivo u ovoj godini. ADAC je ocenio da su ova poskupljenja neprimerena, ukazujući da je cena sirove nafte između 31. marta i 1. aprila zapravo opala.

Nemačka vlada je od 1. aprila uvela takozvanu "kočnicu za cene goriva", kojom je predviđeno da benzinske pumpe smeju da povećaju cene najviše jednom dnevno. Međutim, prema podacima ADAK-a, već prvog dana primene zabeležen je rast cena u proseku za gotovo osam centi.

Stručnjaci upozoravaju da postoji bojazan da naftne kompanije uvode dodatne marže kako bi nadoknadile ograničenja u formiranju cena.

Prema oceni ADAK-a, nova mera za sada ne doprinosi smanjenju visokog nivoa cena, zbog čega je upućen poziv nadležnima da utiču na naftne kompanije da pokažu uzdržanost.

Austrija

Austrija je od aprila uvela privremeno smanjenje poreza na minerale na benzin i dizel za pet evrocenti po litru, ograničenje marži u celom lancu snabdevanja, ako pređu nivoe pre krize za 50 odsto ili više. Ukupno, ovo bi trebalo da smanji cene na benzinskim stanicama za približno 10 centi po litru. Parlament je odobrio mere 25. marta.

Češka

Vlada je ograničila marže prodavaca goriva u Češkoj, a maksimalna marža sada nije veća od 2,50 čeških kruna, što je približno 0,10 evra po litru. Ova mera stupa na snagu 8. aprila. Pored toga, akciza na dizel je privremeno smanjena. Ova direktna kontrola maloprodajnih marži ima za cilj sprečavanje spekulacija.

Slovačka

Uvedene su mere protiv "gorivnog turizma", prvenstveno iz Poljske, počev od sredine marta, benzinske stanice mogu da odrede više cene dizel goriva za automobile sa stranim registarskim tablicama. Kapacitet goriva je ograničen, a vozači mogu da natoče pun rezervoar plus maksimum 10 litara u kanisteru. Mere važe 30 dana sa mogućnošću produženja i ne utiču na benzin ili lokalne vozače. Evropska komisija ih smatra potencijalno neusklađenim sa zakonima EU.

Poljska

Uvedene su maksimalne maloprodajne cene goriva koje dnevno određuje Ministarstvo energetike. Od 31. marta, PDV na gorivo je smanjen sa 23 odsto na 8 odsto, a akcize su smanjene na minimum EU. Cilj je sprečiti da posrednici zloupotrebljavaju poreske olakšice. Kršenje ograničenja nosi kaznu do milion zlota. Mere su na snazi do sredine aprila sa mogućim produženjem. Procenjeni trošak za budžet je približno 1,6 milijardi zlota mesečno.

Međutim, vladine mere su izazvale i neke kritike: predstavnici industrije LNG-a upozoravaju da približno tri miliona vozača koji koriste prirodni gas ostaje van paketa podrške, jer LNG nije bio uključen u sistem maksimalnih ograničenja cena, što je izazvalo nezadovoljstvo ove grupe potrošača.

Kakva je situacija u Srbiji?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je izjavio je da će danas cene dizela i benzina biti povećane samo za dinar zahvaljujući intervenciji države i najavio da će država od sledećeg petka preuzeti veći deo finansijskog tereta na sebe kako bi, kako je rekao, naftaši mogli više da zarade. On je rekao da je trebalo da Trebalo bi danas da cena dizela bude iznad 275 dinara, ali da će u narednih sedam dana biti 214 dinara, a benzina 189 dinara.

Državne mere za ublažavanje energetske krize, uključujući značajno smanjenje akciza na naftne derivate, za sada daju rezultate u stabilizaciji tržišta i zaštiti standarda građana i privrede. Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi neizvesnosti na globalnom tržištu energenata mogle da potraju i utiču na inflaciju, budžet i privredni rast. Odlukom Vlade Srbije akcize su smanjene za 20 odsto i ta mera će se primenjivati do 15. aprila.

Vlada Srbije je juče produžila zabranu izvoza nafte i naftnih derivata do 2. maja. Kako je saopšteno posle sednice Vlade, usvojena je izmenjena Odluka o privremenoj zabrani izvoza nafte i naftnih derivata radi sprečavanja kritične nestašice, budući da globalna dešavanja značajno utiču na snabdevanje ovom robom i na smanjenje ponude.

U Srbiji je od danas najviša maloprodajna cena evrodizela namenjenog registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima povećana sa 181 na 184 dinara po litru, sa PDV-om. Kako je objavljeno u "Službenom glasniku", odluku o izmenama Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte donela je Vlada Srbije 2. aprila. Uredba o ograničenju visine cena derivata nafte kojom se propisuje način utvrđivanja najviših maloprodajnih cena za evrodizel i benzin evro premijum BMB 95 krajem marta produžena je do 23. juna.