Američki predsednik Donalda Trampa ponovo je zaoštrio trgovinsku politiku: uvodi carine do 100 odsto na određene uvozne lekove, dok istovremeno menja režim oporezivanja metala, u pokušaju da se saniraju posledice prošlogodišnjeg tarifnog eksperimenta koji je oboren pred sudovima.
Nova runda mera dolazi tačno godinu dana nakon Trampovog "Dana oslobođenja", kada su uvedene široke "recipročne carine" širom sveta. Taj potez je, međutim, u februaru poništio Vrhovni sud SAD, čime je otvoren put za povraćaj oko 166 milijardi dolara već naplaćenih dažbina.
Sada Bela kuća pokušava da vrati izgubljeno, ali selektivnije i uz jasniji politički cilj.
Najveći udar odnosi se na farmaceutski sektor. Prema novim pravilima, strani proizvođači patentiranih lekova moraće da pristanu na snižavanje cena za američko tržište i da prebace proizvodnju u SAD. Oni koji ispune oba uslova izbeći će carine, dok će oni koji učine samo delimičan korak biti suočeni sa stopom od 20 odsto. Za kompanije koje odbiju saradnju, predviđena je maksimalna kazna – carina od 100 odsto.
Ipak, Vašington ostavlja prostor za političke izuzetke. U okviru sporazuma sa Evropskom unijom, Japanom, Južnom Korejom i Švajcarskom, carine na brendirane lekove biće ograničene na 15 odsto. Sa Velikom Britanijom je postignut poseban dogovor kojim se britanskim proizvođačima garantuje nulta stopa u naredne tri godine, uz obavezu ulaganja u proizvodnju na američkom tlu.
Paralelno, Tramp je ublažio deo mera koje se odnose na metale. Carine na proizvode sa značajnim udelom čelika, aluminijuma i bakra smanjene su na 25 odsto, dok su potpuno ukinute za robu sa minimalnim sadržajem metala. Istovremeno, zadržana je visoka stopa od 50 odsto na osnovne sirovine, ali uz promenu metodologije: ubuduće će se carina obračunavati prema prodajnoj ceni u SAD, a ne prema deklarisanoj vrednosti uvoza, za koju vlasti tvrde da je često bila veštački snižavana.
Administracija tvrdi da time pojednostavljuje komplikovan sistem koji je godinama opterećivao uvoznike i otvarao prostor za manipulacije od industrijskih komponenti do svakodnevnih proizvoda.
Promene dolaze u trenutku dodatnog ekonomskog pritiska, jer rat sa Iranom već podiže globalne cene energije i sirovina. Upravo zbog toga, deo američke poslovne zajednice upozorava da bi nova runda carina mogla dodatno da pogura inflaciju.
Američka privredna komora ocenjuje da će mere u farmaceutskom sektoru direktno povećati troškove zdravstvene zaštite za građane, dok će izmene u metalnom sektoru dodatno opteretiti industriju, građevinarstvo i energetiku – grane koje su već pogođene skupljim inputima i poremećajima u lancima snabdevanja.
Trgovinski savetnik SAD Džejmison Grir ocenjuje da su prethodne mere već naterale kompanije da presele proizvodnju u Ameriku i primorale partnere na ustupke.
"Najbolje tek dolazi", poručuje Grir, uz tvrdnju da će nova politika dodatno ojačati domaću industriju i lance snabdevanja.