Sam pao, sam se ubio: EU odbija da poništi zabranu uvoza LNG iz Rusije uprkos energetskoj krizi

Evropska unija neće poništiti zabranu uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG), iako se Brisel priprema za "dugotrajan" energetski šok koji bi mogao da primora države članice da racionalizuju gorivo, rekao je komesar za energetiku Den Jorgensen.

Naš izbor

Kako bi produženi rat sa Iranom mogao da šokira globalnu ekonomiju

U intervjuu za "Fajnenšel tajms", Jorgensen je upozorio da će "ovo biti duga kriza" i da će "cene energenata biti više veoma dugo" zbog poremećaja u snabdevanju izazvanih američko-izraelskim ratom protiv Irana i skoro potpunim zatvaranjem Ormuskog moreuza i udarima na energetsku infrastrukturu Zaliva.

Jorgensen je priznao da je situacija sada ozbiljnija nego na početku krize i iako EU "još nije u krizi bezbednosti snabdevanja", Brisel se "priprema za najgore scenarije", uključujući racionisanje "kritičnih" proizvoda kao što su mlazno gorivo i dizel, i mogao bi da oslobodi više nafte iz strateških rezervi "ako situacija postane kritičnija".

Međutim, bez obzira na to koliko stvari budu loše, Jorgensen je insistirao da neće biti promena u EU politici zabrane uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa do kraja 2026. godine, već da će se preferirati mnogo skuplje alternative iz SAD "i drugih partnera". EU je takođe presudila da zabrani uvoz ruskog gasa iz cevovoda do jeseni 2027. godine.

Insistiranje Brisela na odbacivanju jeftine ruske energije izazvalo je oštre kritike nekih lidera EU.

Mađarski premijer Viktor Orban upozorio je da "Evropa ide ka jednoj od najtežih ekonomskih kriza u svojoj istoriji", naglašavajući da je "jedini izlaz ukidanje sankcija nametnutih ruskim energentima. Odmah".

Budimpešta je više puta optužila Brisel da je "sebi pucao u nogu" svojim sankcijama na ruske energente.

Dmitrijev: Red za ruske energente je veoma dugačak, Evropa pucala sebi u nogu

Moskva je ponovila tu poruku. Izaslanik Kremlja Kiril Dmitrijev predvideo je da će "Evropa i Britanija moliti za rusku energiju" kako se kriza bude produbljivala, upozoravajući da bi cena nafte mogla da skoči na 150-200 dolara po barelu.

Sukob na Bliskom istoku je poremetio globalne lance snabdevanja i bacio energetska tržišta u haos. Od četvrtka, cena sirove nafte porasla je na oko 111 dolara po barelu, dok je cena gasa u EU skočila na oko 50 evra po MWh, što je povećanje od 56 posto u odnosu na februar.