Ekonomija
Potresi na tržištu mineralnog đubriva: Srbija sigurna zbog uvoza iz Rusije
Poljoprivrednici najviše koriste ureu, a dominantno je uvozimo iz Ruske Federacije, dok manje količine stižu iz Egipta. Veštačkim đubrivom se snabdevamo i iz Kazahstana, Austrije, Mađarske i Hrvatske
Rat na Bliskom istoku i zatvaranje Ormuskog moreuza izazvao je naglo poskupljenje veštačkog đubriva, a na globalnom tržištu cene su od početka godine povećane za čak 70 odsto.
Stručnjaci kažu da zaliha u Srbiji trenutno ima dovoljno i da država nije direktno zavisna od uvoza iz kriznog regiona Persijskog zaliva. Poljoprivrednici najviše koriste ureu, a dominantno je uvozimo iz Ruske Federacije, dok manje količine stižu iz Egipta. Veštačkim đubrivom se snabdevamo i iz Kazahstana, Austrije, Mađarske i Hrvatske.
Cena uree na svetskim berzama u poslednjih mesec dana porasla je za 35 odsto i dostigla je 690 dolara po toni. Prema podacima portala "Trejding ekonomiks", cene fjučersa za ureu postigle su tako najviši iznos još od oktobra 2022.
Prema podacima Produktne berze Novi Sad, urea je na početku napada na Iran, od 9. do 20. marta poskupela za 6,88 odsto, a do 1. aprila taj skok je dostigao nivo od 9,61 odsto. Analitičari očekuju da će, zbog rasta cene na berzama, nova tura koja stiže na naše tržište biti znatno skuplja i da je realno očekivati da će maloprodajne cene do kraja aprila dodatno porasti ukoliko se sukob nastavi.
Procene su da bi u Srbiji godišnje trebalo da se utroši oko 1,2 miliona tona mineralnog đubriva, ali da se koristi manje. Podjednako se koriste kompleksna (NPK) i azotna đubriva, a posle stečaja u pančevačkoj HIP Azotari, jedini ozbiljan domaći proizvođač NPK đubriva ostala je kompanija "Eliksir Grupa" iz Šapca. Pored domaće proizvodnje, NPK đubriva se uvoze iz Rusije i drugih zemalja, dok azotna đubriva u potpunosti zavise od uvoza, oslonjenog pretežno na ruske proizvođače.
Sekretar Udruženja za hemijsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije Dragan Stevanović kaže za RT Balkan da su prošle godine domaći poljoprivrednici kupili oko 900.000 tona veštačkog đubriva u inostranstvu. On napominje da je uvoz iz Rusije značajno opao u odnosu na 2021. godinu, ali da i dalje najviše uree kupujemo u RF.
"Poljoprivrednici koriste oko 900.000 tona ukupno svih mineralnih đubriva godišnje. Realna potreba je 1,2 miliona, ali zbog cene i zbog mnogih drugih razloga je smanjena upotreba, što nije dobro, jer su onda prinosi manji, a proizvodnja je skuplja", kaže Stevanović.
On napominje da će najavljeno primirje i otvaranje moreuza relaksirati potražnju.
"Najveći problem je što mineralna đubriva iz Persijskog zaliva idu za Japan, Južnu Koreju, Pakistan i Indiju i što to tržište sada traži nove dobavljače i napravili su dar-mar i sa cenom i sa potražnjom. U Srbiji trenutno svi troše zalihe, pa prodaja stoji. Đubrivo je akcijska roba i cena se menja iz dana u dan. Nema prometa po tim visokim cenama. Svi imaju već zalihe i čeka se da se otvaranjem Ormuza situacija bar malo rastereti", kaže Dragan Stevanović.
On navodi da se u Srbiji godišnje proizvede oko 550.000 tona, ali da od toga 200.000 tona izvezemo.
"Ono što nama fali su azotna đubriva. Tu spadaju urea i amonijum-nitrat. Sirovina za azotna đubriva je gas i logično da su najjeftinija tamo gde su nalazišta gasa. Zbog toga su i zemlje Zaliva i u Rusiji najveći proizvođači đubriva. Jako je skupo praviti ga ako nemate svoj gas, jer 80 odsto cene je udeo gasa. U Srbiji se najviše koristi urea i prošle godine smo uvezli 217.000 tona i platili 83,5 miliona evra, a 174.000 tona je stiglo iz Ruske Federacije preko Konstance i koštalo je 65,5 miliona tona", kaže Stevanović i dodaje da je uvoz iz Rusije bio najjednostavniji, zbog blizine, ali da je poslednjih godina od početka sukoba u Ukrajini otežan i smanjen.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je izjavio da je Srbija stabilno snabdevena azotnim i drugim mineralnim đubrivima za setvu i da nema razloga za brigu. Prema njegovim rečima, poskupljenje azotnih đubriva nije opravdano, jer je roba uvezena pre nego što je cena na berzama počela da raste zbog rata u Iranu.
On je istakao da je Srbija obezbeđena kada su u pitanju NPK đubriva koje se najviše koristi i za prolećnu i za jesenju setvu i da je jedini preostali izazov obezbeđivanje dodatnih količina azotnog đubriva za jesen, ali da dotad ima još dovoljno vremena.
Agroekonomista Žarko Galetin kaže za RT Balkan da je situacija na tržištu ozbiljna, ali da ipak nije alarmantna. Dodaje da bi u slučaju da rat u Iranu potraje veoma lako mogla da se zakomplikuje i postane veoma neizvesna.
"Najviše smo uvozili iz Rusije, jer oni imaju sve što im treba da budu veliki proizvođači. Pre svega gas, koji je najveća stavka u proizvodnji azotnih đubriva. Svi ostali snabdevači, koji snabdevaju i Srbiju u velikoj meri zavisni su od fosfatnih ruda, sumopora i azota iz regiona Bliskog istoka,", napominje Galetin.
Sagovornik RT Balkan kaže da Srbija uvozi oko 70 odsto svojih potreba i da se sada postavlja i pitanje dovoljne raspoloživosti robe, da li će je biti i po kojoj ceni u krajnjoj liniji.
"Verujem da imamo zaliha za prolećnu sezonu. Manir manjih proizvođača je, međutim, da kupe baš onda kada im treba, ne drže ga u zalihama i oni bi možda mogli da budu u problemu. Ne vidim da trenutno ima nestašica. Međutim, ako ovo potraje, desiće se i to, ali nekako ćemo pregurati kampanju prolećnih radova. Pitanje je koliko će naši poljoprivredni proizvođači i gazdinstva smanjiti upotrebu mineralna đubriva i to će se sve na kraju odraziti na prinose. Sve to je jedna prilično nezgodna i neizvesna situacija sa aspekta raspoloživosti i sa aspekta dostupnosti", kaže Žarko Galetin.
Agroekonomista napominje da Srbija nema direktno problem sa uvozom, jer se ne oslanja na nabavke iz Persijskog zaliva, ali da je pitanje da li će proizvođači đubriva iz Hrvatske, Austrije i Mađarske, od kojih kupujemo, imati dovoljno sirovina s obzirom na situaciju u Ormuskom moreuzu.
On ukazuje da su praktično dva najznačajnija inputa u poljoprivrednoj proizvodnji, nafta i mineralno đubrivo, pod znakom pitanja i pod pritiskom tražnje s obzirom da su blokirane rute preko Persijskog zaliva i ukazuje da će to biti ozbiljan problem našim proizvođačima da se uklope u "troškovnu kalkulaciju".
Live
