Rat na Bliskom istoku pogodio je evropske berze znatno jače nego američke, a Evropa se, posle godina uveravanja investitora da njeno tržište nudi stabilnost i dugoročnu sigurnost, ponovo suočava sa egzodusom kapitala.
Od početka sukoba, vrednost indeksa najsnažnijih evropskih kompanija Euro Stoxx 50 pao je od početka sukoba za više od sedam odsto, dok je nemački DAX indeks potonuo za više od osam odsto. Poređenja radi, američki berzanski indeks S&P 500 je u istom periodu oslabio za manje od četiri odsto, prenosi Blumberg.
Takav odnos snaga pokazuje da su evropska tržišta daleko osetljivija na spoljne potrese nego što bi Brisel želeo da prizna. Godinama je evropsko tržište nudilo povoljnije cene akcija u odnosu na Sjedinjene Američke Države, što je privuklo investitore, ali sada ta prednost brzo bledi. Pad vrednosti američkih akcija, posebno u tehnološkom sektoru, smanjuje razliku u ceni na obe strane Atlantika i dodatno slabi argument da je Evropa "jeftinija i sigurnija" alternativa.
Analitičari upozoravaju da će zarade evropskih kompanija biti pod pritiskom zbog poskupljenja energenata, za razliku od situacije tokom energetske krize 2022. godine. Potrošači više nemaju ušteđevinu nagomilanu tokom pandemije, dok slabljenje tržišta rada smanjuje kupovnu moć, a fiskalni prostor za državnu pomoć je skoro iscrpljen.
Očekuje se da će rast evropskog indeksa Stoxx 600 u 2026. godini iznositi oko pet odsto, što je značajno niže od ranijih projekcija rasta za 10 odsto i znatno manje u odnosu na rast od 25,5 odsto u 2022.
Pored toga, ulagače plaši mogućnost da Evropska centralna banka podigne kamate kako bi suzbila očekivani rast inflacije zbog poskupljenja energenata, dok američke Federalne rezerve zadržavaju oprezan pristup monetarnoj politici.
Evropske akcije gube privlačnost koju su godinama gradile, a održavanje interesovanja investitora postaje sve veći izazov, napominje se u analizi Blumberga.