Rat na Bliskom istoku odrazio se na ekonomske parametre u celom svetu. Od januara do marta u Nemačkoj je gotovo pet hiljada preduzeća proglasilo bankrot, uglavnom u građevinarstvu i maloprodaji. Inflacija u Evropskoj uniji porasla je sa 1,9 na 2,5 odsto, dok se u Srbiji očekuju novi podaci Narodne banke.
Iako su globalni ekonomski potresi sve izraženiji, Srbija još ne oseća krizu u punom obimu, ocenio je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije. Ipak, rast inflacije, usporavanje evropske privrede i pritisci na cene energenata mogli bi u narednom periodu da utiču na životni standard građana i privredni rast.
U prva dva meseca ove godine BDP Srbije uvećan je za 1,9 odsto, a ključan izvor rasta bili su građevinarstvo i neto porezi, a negativan doprinos potekao je od industrije.
"Ključni izazov ostaje inflacija i nemogućnost daljeg snižavanja kamatnih stopa", naveo je Stanić za RTS.
Dodaje da su centralne banke, poput Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, pod pritiskom da ih povećavaju kako bi obuzdale rast cena. Smatra da je posebno važno kako će se sve ovo odraziti na domaću potrošnju, koja je jedan od glavnih pokretača rasta privrede Srbije.
"Infrastrukturni projekti za sada ostaju stabilan oslonac privrede. Međutim, potrošnja će zavisiti od nivoa inflacije i od sposobnosti države da kontroliše cene energenata bez ugrožavanja budžeta. Fiskalna disciplina ostaje jedan od ključnih stubova makroekonomske stabilnosti i investicionog poverenja", rekao je on.
Dodaje da je osnovni zadatak očuvanje potencijala prerađivačke industrije i izvozne snage u uslovima krize. Ukazao je da trenutna situacija u pojedinim segmentima podseća na krizu iz 2008. godine, kao i da je primetan pad cene zlata, koji nije posledica gubitka poverenja, već potrebe investitora da pokriju gubitke u drugim aktivama.
Energetika kao prednost Srbije
Srbija trenutno ima određene prednosti u energetskom sektoru: pristup sirovoj nafti preko JANAF-a i povoljan tromesečni sporazum o snabdevanju gasom sa Rusijom
"Ipak, ostaje pitanje kako će se sve ovo odraziti na tržište rada, gde je nezaposlenost blago porasla na oko 8,9 odsto. Uprkos izazovima, očekuje se da kriza u Srbiji neće biti duboka i da će privredni rast ostati oko 2,5 do 3,5 odsto", rekao je on.
Dodao je da će Srbija najveći pritisak osetiti preko Evropske unije, jer se oko dve trećine izvoza plasira upravo na to tržište.
"Problem predstavljaju i sve češće zaštitne mere EU, poput kvota i necarinskih barijera, kao i ograničenja u transportu", naveo je on.
Stanić kaže da država ima prostor da interveniše, zahvaljujući stabilnim javnim finansijama i prethodnoj fiskalnoj konsolidaciji.
"Mere mogu uključivati kontrolu cena osnovnih namirnica, smanjenje akciza i podršku privredi i stanovništvu. Obim mera zavisiće od dubine krize", naveo je on.