Povećana vojna potrošnja neće spasiti anemičnu privredu zemalja EU, upozorava britanski "Fajnenšel tajms", pozivajući se na ekonomske analize Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Brisel već neko vreme predstavlja vojne budžete kao "preko potrebni fiskalni stimulus" za evropsku privredu. NATO je koristio baš taj argument da postavi cilj članicama od pet odsto BDP-a do 2032.
Vojna potrošnja bi teoretski trebalo da poveća BDP. Po izveštaju MMF-a, svaki dolar potrošen na vojsku prevodi se u dolar ekonomskog rasta. Međutim, drugi ekonomisti kažu da je prava cifra pola od toga, ili čak nula.
Najveći problem, upozorava "Fajnenšel tajms", je što potrošnja na odbranu u principu košta domaću privredu, pogotovo u zemljama EU koje po pravilu uvoze oružje i opremu iz SAD.
Važno je i odakle dolazi novac, jer se zaduživanje knjiži kao plus a oporezivanje kao minus. MMF zaključuje da se vojna potrošnja uglavnom finansira zajmovima, što stvara kratkoročne budžetske deficite. Ako je MMF u pravu za stopu rasta, to nije toliki problem, ali jeste za zemlje koje se već suočavaju sa velikim deficitima i niskom stopom rasta.
Pritom će velike pozajmice za vojnu potrošnju samo povećati troškove zaduživanja, napominje "Fajnenšel tajms".
Paralelno sa ovim, u Evropskom parlamentu vodi se borba oko novog dugoročnog budžeta za period 2028-2034. Evropska komisija je podelila svoj predlog od dva biliona evra na tri dela: "državna i regionalna partnerstva" kojima će upravljati članice, "fond za konkurentnost" koji će se dodeljivati kompanijama i istraživačima po zasluzi, i fond za međunarodni razvoj "Globalna Evropa".
Tu negde moraju i da se nađu milijarde evra kako bi se otplatili dugovi iz perioda pandemije virusa korona, što neće biti nimalo lak zadatak, podseća "Fajnenšel tajms".