Oko četvrt miliona ljudi u Velikoj Britaniji moglo bi da izgubi posao do sredine 2027. godine usled recesije izazvane ratom SAD i Izraela protiv Irana, navodi se u analizi lista "Gardijan".
Ministarka ekonomije Rejčel Rivs pozvala je rukovodioce banaka na razgovore sa ciljem da ublaže posledice recesije, dok dva izveštaja vodećih računovodstvenih firmi ukazuju na razmere ekonomske pretnje po Ujedinjeno Kraljevstvo.
Poseban izveštaj kompanije "Dilojt" otkrio je da su finansijski rukovodioci velikih britanskih kompanija već preduzeli mere koje će verovatno uticati na ekonomsku aktivnost i zapošljavanje, prenosi Tanjug pisanje britanskog lista.
Grupa za finansijska predviđanja "Ajtem klub" (EY Item Club) saopštio je da očekuje da će britanska ekonomija stagnirati u drugom i trećem kvartalu ove godine, što bi zemlju moglo dovesti u opasnost od recesije, definisane kao dva uzastopna kvartala kontrakcije.
Grupa takođe očekuje da će nezaposlenost dostići 5,8 odsto do sredine 2027. godine u odnosu na trenutni petogodišnji maksimum od 5,2 odsto sa skoro 250.000 ljudi koji će izgubiti posao zbog krize na Bliskom istoku.
Prema pisanju "Gardijana", projektovano je da će se rast prepoloviti sa 1,4 odsto u 2025. na 0,7 odsto ove godine, čime će se prekinuti zamah koji se odrazio na rast bruto domaćeg proizvoda u februaru koji je bio bolji nego očekivani.
"Rastući troškovi energenata i poremećaji u lancima snabdevanja mogli bi da gurnu Veliku Britaniju na ivicu tehničke recesije sredinom ove godine. Kupovna moć potrošača biće pod pritiskom, dok će skuplje finansiranje i neizvesniji globalni ekonomski ambijent dodatno usporiti investicione planove kompanija", rekao je glavni ekonomski savetnik grupe za prognoze, Met Svonel.
Prema procenama "Ajtem kluba", inflacija bi u drugoj polovini 2026. mogla da dostigne skoro 4 odsto, gotovo dvostruko više od cilja Banke Engleske od 2 odsto, dok se očekuje da monetarne vlasti neće odmah reagovati povećanjem kamatnih stopa.
"Dilojt" u posebnom izveštaju pokazuje da su britanski finansijski direktori kompanija u martu zabeležili najniži nivo poslovnog poverenja od početka pandemije kovida, a kao najveći eksterni rizici izdvojeni su geopolitički događaji, rast cena energije i povećanje troškova finansiranja.
Zabrinutost među direktorima usmerena je na cenu energenata (61 odsto), inflaciju i kamatne stope (61 odsto), kao i porast sajber napada (60 odsto), dodaje se u izveštaju.
U analizi se navodi da je kriza vezana za Iran već imala direktan uticaj na rast cena energenata, što može dodatno da utiče na inflaciju i monetarnu politiku, dok se u SAD beleži rast sajber-napada koji su povezani sa Iranom.
Kao odgovor, britanske kompanije prelaze na restriktivnije finansijske strategije sa fokusom na kontrolu troškova, očuvanje gotovine i jačanje bilansa stanja, dok su planovi za investicije i zapošljavanje smanjeni.
Izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda pokazuje da se Ujedinjeno Kraljevstvo suočava sa najvećim revizijama prognoze rasta među zemljama G7, pri čemu je za 2026. godinu predviđen rast od 0,8 odsto, što je pad u odnosu na januarskih 1,3 odsto.
Prema oceni glavnog ekonomiste Ijana Stjuarta, finansijski direktori u Velikoj Britaniji su trenutno među najusmerenijima na smanjenje troškova uz naglasak na očuvanje stabilnost u uslovima pojačane globalne neizvesnosti.