Premalo i prekasno: Pad cena gasa nije dovoljan da Nemcima sačuva poslove u fabrikama
Kada su cene gasa pale sa rekordno visokih, Nemačka je doživela nalet optimizma da je najgora energetska kriza prošla. Ali za najveće industrijske proizvođače u zemlji, dugoročna slika ostaje sumorna, opominje "Blumberg".
Velike kompanije, uključujući BASF, "Dou", i "Lankses", pripremaju se da otpuste hiljade radnika i prebace investicije iz Nemačke jer ne očekuju da će Berlin biti u stanju da obezbedi energente koji su im potrebni po cenama približnim onima koje su nekada plaćali za ruski gas.
"Više nismo konkurentni u Nemačkoj", rekao je glavni izvršni direktor "Lanksesa" Matijas Zahert listu "Velt".
Proizvođač hemikalija sa sedištem u Kelnu planira da zadrži svoje proizvodne lokacije u Severnoj Rajni-Vestfaliji, ali će njihove investicije za dalji rast ići na "konkurentnije lokacije, poput SAD".
Nemačka pokušava da obezbedi dovoljno pristupačne energije da sačuva svoju industrijsku bazu od "skupljanja", piše "Blumberg".
Poslovno samopouzdanje je poraslo poslednjih nedelja nakon što su period neuobičajeno toplog vremena i rani završetak izgradnje terminala za tečni prirodni gas (LNG) pomogli da cene energenata padnu, i samim tim da se izbegnu moguće racionalizacije i isključenja struje.
Nemačka ne dobija ruski gas od septembra, što je, piše "Blumberg", dramatična promena s obzirom na to da je ruski gas činio više od polovine nemačkog uvoza gasa pre početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Budući da trenutno nema izgleda da se taj uvoz nastavi, prognoze za nemačke hemijske kompanije, kompanije za proizvodnju stakla i građevinskog materijala, gde gas i struja mogu da čine trećinu troškova, ostaju sumorne.
Čak i nakon nedavnog pada cena gasa, nemačke cene energenata ostaju znatno više nego u konkurentskim proizvodnim zonama u SAD i Aziji, piše "Blumberg".
Hemijska kompanija BASF je u oktobru najavila da će uštedeti 500 miliona evra zatvaranjem radnih mesta i prebacivanja proizvodnje iz zemlje. Iako su cene energenata pale za 40 odsto od tada, kompanija je ostala pri svom stavu.
Industrijska grupa "Aluminijum Dojčland" je saopštila da je nedavno istraživanje proizvođača metala pokazalo da je 86 odsto kompanija opisalo izglede za dugoročne isporuke gasa i električne energije u Nemačkoj kao "loše".
"Nažalost, još ne možemo da kažemo da je najgore iza nas", rekao je predsednik AD Rob van Gils.
Nemačka hemijska i farmaceutska industrija zapošljava oko 466.500 ljudi i ima godišnji promet veći od 200 milijardi evra, podaci su nemačkog Ministarstva ekonomije. Industrija je sastavni deo automobilskih i drugih lanaca snabdevanja.
Istraživanje nemačkog hemijskog udruženja VCI krajem januara pokazalo je da skoro polovina hemijskih kompanija planira da smanji investicije u Nemačkoj ove godine zbog troškova energenata.
Istovremeno, industrijska preduzeća doživljavaju pad potražnje zbog globalnog ekonomskog usporavanja. Zbog toga je sve teže podizati cene u skladu sa rastom troškovima.
Neke kompanije razmatraju potpuno zatvaranje. "Trinseo", jedan od najvećih svetskih proizvođača stiropora, počeo je razgovore sa sindikatom o zatvaranju svoje proizvodne lokacije u Bolenu, u Nemačkoj, koja zapošljava oko 400 ljudi.
"Troškovi postrojenja u Bolenu su izazovni zbog trenutne situacije sa cenama energenata u Evropi", rekao je izvršni direktor Frank Bozik. "Teško je zamisliti značajno povećanje zarade u bliskom i srednjem roku", dodao je.