"Najjeftinija energija je ona koju ne koristite", izjavila je šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavljajući "plan" EU da se izbori sa energetskom krizom.
Evropska unija nalazi se u konstantnoj krizi od 2022. kada je zbog Specijalne operacije u Ukrajini odlučila da se odrekne ruskih energenata i prebaci na alternativne i skuplje opcije poput tečnog gasa iz SAD.
Ta odluka im se vrlo brzo obila o glavu vrtoglavo podigavši troškove života. Najgore je prošao takozvani "motor" Evrope - Nemačka. Zemlja koja je zahvaljujući jeftinim ruskim energentima postala pokretač privrednog razvoja Unije, sada grca.
Taman kada je Brisel pomislio da se situacija malo smirila - na kraju krajeva, Ukrajina je magično "popravila" naftovod "Družba" preko kojeg je ruska nafta stizala do EU - i da su se dokopali "zelene grane", SAD su zajedno sa Izraelom napale Iran.
Rat na Bliskom istoku i blokada Ormuskog moreuza kroz koji prolazi petina svetske nafte gurnuli su Stari kontinent nazad u haos. Za razliku od SAD koje su samoodržive, Evropa zavisi od uvoza energenata, a sada još mora da se bori za njih sa konkurentima.
Evropska komisija predstavila je paket mera u pokušaju da se odbrani od energetske krize koji uključuje zaštitu potrošača u vidu "energetskih vaučera" i pomoći, smanjenje poreza na struju za "ranjive" industrije i domćinstva, pokušaj gomilanja zaliha gasa i praćenje proizvodnje i skladištenja goriva - avionskog (čija će nestašica značiti haos za predstojeća duža putovanja i letnje odmore) i dizela.
Problem sa ovim merama je, kao i sa brojnim drugim planovima Brisela, što su smišljene kada je kontinent već sateran u ćošak vezanih ruku. Drugim rečima, za sve im je potreban novac koga baš i nema u izobilju.
To je praktično ostavilo građane EU da se snalaze kako znaju i umeju - od pravljenja zaliha benzina (često uz pomoć krađe ili prelaska granice zarad "benzin turizma") preko grejanja na suncu (tamo gde je to moguće), povratka na grejanje na drva, zajedničkih vožnji na posao ili rada od kuće, veće upotrebe javnog prevoza, bicikala, pešačenja i, generalno, nadanja da će sve nekako proći.
Ako je suditi po nepredvidivom ponašanju američkog predsednika Donalda Trampa i načinu na koji je Brisel do sada upravljao krizama (koje je sam zakuvao), situacija ne deluje obećavajuće.