Vodeći ekonomista za Zapadni Balkan u Svetskoj banci Ričard Rekord predstavio je danas u Beogradu Redovni ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan prema kome je prognoza privrednog rasta Srbije za ovu godinu smanjena sa 3,0 na 2,7 odsto, a u 2027. godini sa 3,1 na 3,0 odsto.
Prognoze iznete u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan pokazuju da će kombinovani privredni rast zemalja ZB dostići 2,8 odsto u 2026. što je 0,3 procentna poena ispod prethodnih projekcija.
"Očekuje se skromno ubrzanje rasta na ZB na 3,2 odsto u 2027. godini", kazao je Rekord.
On je rekao da privredni rast Zapadnog Balkana usporava i da će rast zemalja ZB ostati usporen tokom 2026. i 2027. godine, pod uticajem efekata konflikta na Bliskom istoku, uporne inflacije i pojačane neizvesnosti.
Viši makroekonomista za Srbiju u Svetskoj banci Lazar Šestović predstavio je deo izveštaja za Srbiju u kome se navodi da će očekivani privredni rast Srbije u 2026. godini biti 2,7 odsto.
Kako je navedeno, rast je usporen, odražavajući niže privatne investicije i negativan doprinos neto izvoza, dok su rizici pojačani u kontekstu konflikta na Bliskom istoku, što utiče na eksternu tražnju, uvozne cene energenata i sentiment investitora. Rast će se, kako se očekuje, oporaviti i kretati oko tri - četiri odsto u narednim godinama. Privredni rast Srbije malo će porasti u 2026. na 2,7 odsto, nakon što je izgubljen zamah u 2025. zbog niza domaćih i eksternih događaja, navodi se u izveštaju.
"Ostavka premijera i sporo formiranje vlade, politički protesti, sankcije protiv Rusije u naftnom sektoru i još jedna loša poljoprivredna sezona dovele su do sporijeg od očekivanog rasta u 2025. Ova dešavanja takođe su doprinela padu neto priliva SDI za oko 50 odsto u evrima. Privatna potrošnja je ostala otporna, zbog rasta zarada i potrošačkih zajmova. Stopa nezaposlenosti se stabilizovala na oko 8,7 odsto, ali uz stopu nezaposlenosti među mladima od preko 23 odsto, zbog nesklada između veština i potreba, kao i ograničene ponude radnih mesta za
osobe koje tek stupaju na tržište rada", navodi SB.
Stručnjaci SB ukazuju da potpuni prelazak na tržišnu privredu zahteva strukturne reforme - ne samo radi ubrzanja rasta i približavanja Srbije zemljama sličnih karakteristika u EU, već i za stvaranje inovativne, inkluzivne i globalno konkurentne ekonomije, koja obezbeđuje prosperitet svojim građanima.
Ove reforme podižu kvalitet institucija i daju bolji poslovni ambijent, što se može videti u zemljama koje su izbegle zamku srednjeg dohotka, kažu u SB.
Privreda Srbije bi, na srednji rok, trebalo da raste po stopi od tri do četiri odsto.
Negativni rizici, kako je navedeno, odnose se na državna preduzeća koja se suočavaju sa problemima, nedostatak napretka u primeni sledeće faze strukturnih reformi, kao i na pojačanu globalnu i domaću neizvesnost.
Inflacija će, kako se očekuje se, ostati povišena tokom 2026. delom zbog očekivanog efekta konflikta na Bliskom istoku na cene energenata, ali će na srednji rok ostati u okviru ciljanog raspona.
Fiskalna politika u 2026. trebalo bi da uglavnom bude pod kontrolom, ukoliko se pokaže da su mere za ublažavanje energetske krize privremene ili budu neutralisane merama na strani potrošnje.
Svetska banka je inače juče saopštila da se očekuje da će cene nafte i gasa u tekućoj godini porasti za 25 odsto u odnosu na 2025. godinu, dok će ukupno cene energenata porasti za 24 odsto usled sukoba na Bliskom istoku. Ovakva prognoza podrazumeva da će najoštrija faza poremećaja na tržištu biti završena u maju, kao i da će se izvoz energenata kroz Ormuski moreuz postepeno vratiti na nivo pre rata do oktobra.