Gde će najveće svetske naftne kompanije uložiti 200 milijardi dolara?

Decenijama, još od 1970-ih kada je američki predsednik Frenklin Delano Ruzvelt sa saudijskim kraljem Abdulom Azizom Ibn Saudom dogovorio geopolitički savez po principu "nafta za bezbednost", pet najvećih privatnih naftnih kompanija bušilo je uzduž i popreko, od Južne Amerike do Sibira. Sada su ih geopolitički, ekonomski i drugi faktori primorali da skrenu pogled sa istoka i zapada na sever i jug.

Američki "Ekson" i "Ševron", britanski BP i "Šel" i francuski "Total", takozvani "supermejdžorsi" tržišta zaradili su protekle godine oko 200 milijardi dolara.

Kako piše "Ekonomist", deo tog novca ide akcionarima, deo će otići za pokrivanje dugovanja, a ostatak će biti uložen u dalja istraživanja. Postavlja se pitanje - gde?

Posle nekoliko godina smanjenih investicija u naftu i gas, što je bila posledica pandemije, smanjene potražnje i brige za životnu sredinu, naftne kompanije ponovo troše na nove bušotine.

Istražvačka kompanija "Es end Pi global" procenjuje da je trošak za pronalazak novih bušotina - kako privatnih tako i državnih kompanija, prošle godine iznosio oko 450 milijardi dolara, što je skok sa 15-godišnjeg minimuma od 350 milijardi 2020. godine. Ove godine, izdvajanja će biti još veća.

S tim što ove godine, sav taj silni novac neće ići na "stara mesta".

Zapadni naftni titani "potpuno su promenili stav", rekao je "Ekonomistu" Edvard Mors iz banke "Sitigrup".

Američke kompanije povlače se iz udaljenih "pograničnih" oblasti gde je politički rizik visok, a infrastruktura loša ili nepostojeća. Evropske kompanije čak odustaju od svojih američkih projekata u korist Afrike koju doživljavaju kao više prijateljski naklonjenu za nove investicije.

Američki "supermejdžori" napustili su, ili pokušavaju da napuste, Rusiju, Kamerun, Čad, Ekvatorijalnu Gvineju i Nigeriju i veliki deo kapitala šalju u Južnu Ameriku i Sjedinjene Američke Države.

"Ekson" ulaže velika sredstva u novootkrivena polja u Gvajani. "Ševron" namerava da više od trećine svojih sredstava ove godine usmeri u američki škriljac, a još 20 odsto u Meksički zaliv. Prošlog meseca je takođe, uz blagoslov predsednika Džozefa Bajdena, ponovo počeo da trguje naftom iz Venecuele, zemlje koja je dugo bila na američkoj crnoj listi.

Evropski naftni giganti takođe smanjuju svoju istočnu i zapadnu "izloženost". BP i "Šel" napuštaju Rusiju, što dovodi do otpisa od čak 25 milijardi dolara, odnosno pet milijardi dolara za "Šel" koji se takođe oslobodio svojih nalazišta škriljaca u Teksasu i navodno prodaje i neka u Meksičkom zalivu. BP prodaje svoja meksička naftna sredstva, a priča se da izlazi iz Angole, Azerbejdžana, Iraka, Omana i Ujedinjenih Arapskih Emirata. "Total" se povlači iz Kanade.

Kao i kod Amerikanaca, i pogled Evropljana ide ka jugu.

U januaru je Klaudio Deskalzi, šef italijanske naftne kompanije "Eni" pozvao Evropu da se okrene Africi.

Ta "osovina sever-jug" će pobošljati pristup Evrope tradicionalnim fosilnim gorivima, kao i čistijim alternativama poput obnovljive energije i vodonika koji može da se prevozi morskim putem ili cevovodom na sever.

"Eni" je krajem januara potpisao sporazum vredan osam milijardi dolara sa libijskom Nacionalnom naftnom kompanijom.

"Šel" i "Ekvinor", norveška državna naftna kompanija, potpisali su sporazum sa Tanzanijom o izgradnji 30 milijardi dolara vrednog terminala za tečni gas (LNG) u ovoj zemlji na istoku Afrike. "Total" ulaže u gasne projekte u Mozambiku i Južnoj Africi.

Dva su razloga ovome, piše "Ekonomist". Prvi je problem rizika i povraćaja novca - što je glavna preokupacija Amerikanaca. Nekada su velike naftne kompanije trošile kao "pijani mornari" zbog čega je previše investicija i premalo kontrole troškova dovelo do ogromnih gubitaka i preterane proizvodnje. U godinama pre pandemije, naftni projekti su gubili milijarde dolara, pa samim tim i akcionari.

Ovih dana, investitori traže mnogo više discipline, kratkoročnih investicija i efikasnije eksploatacije, što znači manje rizičnih ulaganja u mesta poput Arktika ili okeanskih dubina ili mesta sa političkim i geološkim "problemima".

Amerikanci se zato sve više okreću Sjedinjenim Državama i Južnoj Americi, i to delovima "dvorišta" koja dobro poznaju poput, na primer, Gvajane.

Za Evropljane su afričke zemlje sa kojima imaju relativno dobre odnose, primamljive.

Isto tako, evropske kompanije pokušavaju sve više da se distanciraju od američke naftne infustrije koja nema dobru reputaciju i odgovore na zahteve potrošača koji žele "skidanje" sa uglja, više čiste i obnovljive energije.

U svakom slučaju, navodi "Ekonomist", preusmeravanje vodećih naftnih kompanija duž osovine sever-jug daleko je od završenog.

BP još uvek investira u Meksički zaliv. "Šel" i "Total" i dalje sarađuju sa Katarom na LNG projektima. "Ekson" proširuje gasni projekat u Mozambiku, a "Ševron" naftni u Kazahstanu i, kako se navodi, oživljava razgovore sa vladom Alžira o rezervama škriljaca u zemlji.

Ali, zaključuje magazin, ovi projekti sve više izgledaju kao izuzeci nego kao pravilo. Budućnost istraživanja energenata izgleda mnogo vitkije, zelenije — i mnogo "uzdužnije".