Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je danas u Atini da se radi na tome da se Srbija pozicionira kao regionalni centar kroz koji će prolaziti najveći deo gasa i struje od juga ka severu Evrope.
Resorna ministarka je istakla da naša zemlja planira da uloži još 1,2 milijarde evra u gradnju gasnih interkonekcija sa Rumunijom i Severnom Makedonijom, kao i jačanje unutrašnje gasne infrastrukture.
"Naš cilj, kratkoročni i dugoročni, i na njemu već radimo, jeste da imamo što više gasnih interkonekcija, kao i interkonekcija kada je u pitanju električna energija, da zaista možemo da imamo najveću moguću korist od toga. Ne samo za naše potrebe, nego i u geopolitičkom smislu", rekla je za Tanjug Đedović Handanović, koja je predstavljala Srbiju na Samitu o energetskoj tranziciji: Istočni Mediteran i Jugoistočna Evropa u Atini, u organizaciji "Fajnenšel tajmsa".
Đedović Handanović je istakla da je Srbija i prva u regionu koja je transponovala regulativu Evropske unije kada je reč o spajanju sa tržištem električne energije EU. Napomenula je da Grčka takođe tu ima svoj interes kao zemlja na moru, jer do nje energenti dolaze lakše nego do zemalja centralne Evrope, ali i zbog velike količine struje koju Grčka može da distribuira.
"Srbija je, sa druge strane, centralna i najveća zemlja Balkanskog poluostrva. Kada ste zemlja koju niko ne može da zaobiđe i koja ima ključnu i kritičnu energetsku infrastrukturu, onda to poboljšava vašu poziciju u geopolitičkom smislu, a znamo koliko su energetika i geopolitika povezane. Mi već ulažemo u gasne interkonekcije, povezali smo se sa Bugarskom, namera nam je da uložimo još 1,2 milijarde evra u nove interkonekcije sa Severnom Makedonijom i sa Rumunijom, da dođemo do novih izvora gasa", istakla je Đedović Handanović.
Ona je navela da se ta sredstva odnose i na ojačavanje regionalnih magistralnih gasovoda kroz našu zemlju koji su stari 30-40 godina, kako bi se omogućila ključna gasna žila od juga ka severu.
"Od Niša, preko Velike Plane, Batajnice do Horgoša, ali i na istoku zemlje, znači od Mokrina preko Banatskog Dvora, Beograda do Pančeva, da jednostavno omogućimo tim ulaganjima da Srbija može zaista da ima tranzitni kapacitet od nekih 20 do 25 milijardi metara kubnih godišnje, što onda potpuno ima drugu sliku za Srbiju i što se tiče naše sigurnosti snabdevanja, ali i što se tiče sigurnosti snabdevanja jugoistočne Evrope", rekla je ministarka.
Napomenula je da je slično i sa električnom energijom, sa prenosnim kapacitetima, gde Srbija takođe ima veliki broj interkonekcija i gradiće nove.
"Okruženi smo sa četiri zemlje Evropske unije i zemljama balkanskog regiona, znači moramo da jačamo te kapacitete, to smo već radili u prošlosti, Transbalkanski koridor je delom završen, i on ide od Rumunije preko Srbije ka Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U toku su radovi i na novom koridoru koji ide od Obrenovca do Bajine Bašte, pa do granice sa BiH i Crnom Gorom, ali planiramo i gradnju Panonskog koridora, što znači povećanje kapaciteta i sa Mađarskom", rekla je Đedović Handanović.