Sve je više stranih radnika u Srbiji. Rade uglavnom u građevinarstvu, ugostiteljstvu, transportu. Zvanični podaci kažu da ih je 2024. godine bilo oko 60.000, dok je prošle godine izdato 100.000 radnih dozvola strancima. To je deset puta više nego pre deceniju. Brojke su i veće, jer ima i stranaca koji rade na crno.
Srbija je postala privlačnije mesto za zapošljavanje stranaca pre dve godine, nakon zakonskih izmena koje su produžile vreme boravka i rada i digitalizovale proces dobijanja dozvola. U novo poglavlje uređenja tržišta rada Srbija ulazi pregovorima o radnoj mobilnost, a prva zemlja s kojom se pregovara u tom pravcu je Uzbekistan.
Danijel Igrec, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kaže da je Uzbekistan zemlja s kojom Srbija želi da ostvari strateško partnerstvo.
"To je država sa najbrže rastućom ekonomijom u Centralnoj Aziji, država sa izuzetno vrednim radnicima, sa radnicima koji, kada odu u inostranstvo i kada se radno angažuju, poštuju društveni poredak, kulturu, običaje države u kojoj se angažuju", rekao je Igrec za RTS.
Naveo je zanimljiv podatak da među uzbekistanskim radnicima nema kriminala, nema prekršaja, izuzetno su vredni kao radnici.
"Uzbekistan je zemlja koja, pre nego što uputi svoje radnike u druge države, omogući im obuku, uče jezik zemlje u koju idu, običaje, upozna ih sa kulturom i tradicijom. Pripremi ih da mogu, kada dođu u državu, da se u potpunosti integrišu i da obavljaju svoj posao u skladu sa očekivanjima poslodavaca u tim zemljama", naveo je Igrec.
Očekuje se da Sporazum bude usaglašen do jeseni, jer je za oktobar najavljena poseta predsednika Uzbekistana Srbiji i tom prilikom se očekuje potpisivanje Sporazuma o radnoj mobilnosti.
Da li će biti pregovora i sa drugim zemljama, još se odlučuje. Cilj budućih sporazuma je da sve radne migracije budu u legalnim okvirima. Srbija je 1. februara 2024. godine počela sa primenom izmena zakona koje su uvele dodatne provere stranih radnika.
"Ministarstvo za rad obavlja proveru nad primenom zakona, vrše se redovne i vanredne inspekcijske kontrole. Ono što smo zatekli do sada jeste da, recimo, strani radnici koji se angažuju u Srbiji često nisu dovoljno upućeni u svoja prava. Ministarstvo, zajedno sa svojim međunarodnim partnerima, sprovodi projekte i obuke kako bi ti radnici bili upoznati sa svojim pravima. Ono što je važno da napomenem jeste da sporazumi o radnoj mobilnosti uvode princip jednakog tretmana, što znači da stranim radnicima ne dajemo nikakva dodatna i veća prava nego što ih imaju domaći radnici u Srbiji", naveo je Igrec.
Pre angažovanja stranih radnika poslodavci su dužni da sprovedu test tržišta rada pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje i provere da li ima domaćih radnika sa potrebnim kvalifikacijama. Danijel Igrec tvrdi da poslodavci ne zaobilaze tu obavezu. Konstantu potrebu Srbije za stranim radnicima objašnjava izuzetnim privrednim rastom Srbije.
"Kao što znate, suočavamo se sa demografskim izazovima. Stopa nezaposlenosti nam je na rekordno niskom nivou, 8,5 odsto, tako da jednostavno, zbog ekonomskog razvoja, ekonomskog napretka, postoji potreba za angažovanjem dodatne radne snage", kaže Igrec.
Navodi da strani radnici obično lako dobiju takozvanu vizu D, koja im je neophodna da dođu u Srbiju da rade, najviše do 180 dana. Nakon toga moraju da dobiju jedinstvenu dozvolu za rad i boravište, koja može da traje najviše tri godine.
"Međutim, drugi korak je često komplikovan i dovodi do zloupotreba od strane poslodavaca, ucenjivanja radnika, a u ekstremnim slučajevima i do oduzimanja pasoša i ograničavanja kretanja. Za vreme trajanja vize D strani radnik ne može da promeni poslodavca", objašnjava Igrec.
Ukoliko neki od stranih radnika, kad mu istekne viza D po osnovu zapošljavanja, ne ispuni uslove za sticanje jedinstvene boravišne dozvole za rad, poslodavac koji ga je angažovao ima obavezu da mu obezbedi siguran povratak u svoju zemlju porekla, uz pokrivanje svih troškova.