Rat u Iranu menja globalne energetske strategije: Da li će i Brisel nešto naučiti iz nove krize

Generalni direktor Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol izjavio je da bliskoistočna kriza navodi zemlje da preispitaju svoje energetske politike, investicione prioritete i strategije kako bi poboljšale energetsku bezbednost. On je rekao da će, samo nekoliko godina nakon energetske krize usredsređene oko početka sukoba u Ukrajini 2022. godine, današnji šok ostaviti trajan trag na buduće investicione prioritete.

Cene goriva u EU za godinu dana porasle više od 20 odsto: Slovenija rekorder po mesečnom poskupljenju

Investicije u energiju u ključnim oblastima naglo su porasle od krize 2022. godine. Današnji naftni šok rezultat je gubitka snabdevanja sa Bliskog istoka, koji je najkonkurentniji region", rekao je Birol u objavi na društvenoj mreži Iks.

Kako je ocenio, ključni faktor u ovim kritičnim odlukama sada i u narednim mesecima i godinama biće poverenje.

"Trošenje na obnovljive izvore energije je opalo, uglavnom zbog Kine, ali i dalje čini 70 odsto ukupnih investicija u proizvodnju električne energije. Nuklearna energija se vraća. Ulaganja u energiju iz uglja i gasa u SAD trebalo bi da pretekne Kinu do 2026. godine", istakao je Birol.

Prema njegovim rečima, trošenje na mreže i skladištenje energije raste skoro svuda.

"Odobrenja za nove gasne elektrane su lane oborila rekord u poslednjih 25 godina. Do 2023. godine, većina odobrenja za gasne elektrane bila je u zemljama uvoznicama gasa, ali SAD sada dominiraju porudžbinama, vođene potražnjom u centrima podataka", naveo je on.

Kako kaže, dostupnost turbina postaje izazov na nekim tržištima.

"Kina sada čini preko trećinu globalnih javnih investicija u istraživanje i razvoj u energetici, a njen udeo u korporativnim izdacima za istraživanje i razvoj u sektorima vezanim za energetiku porastao je na više od 40 odsto od ukupnog globalnog iznosa", rekao je direktor IEA.

Evropske države upravo trpe ogromne gubitke zbog rata u Persijskom zalivu. Prema Si-En-Enu, zaključno sa 22. aprilom, ukupni evropski gubici zbog energetske krize iznosili su vrtoglavih 28 milijardi dolara. Ali, to je samo vrh ledenog brega. Plus 90 milijardi dolara za "pomoć Kijevu". Plus 800 milijardi za naoružavanje EU. Plus troškovi za američki preskupi tečni gas.

I dok se, usred naglog procesa diversifikacije izvora snabdevanja naftom, prouzrokovanog prekidima u snabdevanju zbog rata u Persijskom zalivu, japanske i južnokorejske firme, uz blagoslov svojih država, okreću ruskim i drugim ranije zapostavljenim snabdevačima, Brisel ne odustaje od svoje tvrdoglave i pogubne politike odricanja od ruskih energenata.

Kako se zemlje EU bore sa energetskom krizom: Od smanjenja akciza i ograničenja do redova i nestašica

Evropska unija nalazi se u konstantnoj krizi od 2022. kada je zbog Specijalne operacije u Ukrajini odlučila da se odrekne ruskih energenata i prebaci na alternativne i skuplje opcije poput tečnog gasa iz SAD.

Ta odluka im se vrlo brzo obila o glavu vrtoglavo podigavši troškove života. Najgore je prošao takozvani "motor" Evrope – Nemačka. Zemlja koja je zahvaljujući jeftinim ruskim energentima postala pokretač privrednog razvoja Unije, sada grca.

Rat na Bliskom istoku i blokada Ormuskog moreuza kroz koji prolazi petina svetske nafte gurnuli su Stari kontinent nazad u haos. Za razliku od SAD koje su samoodržive, Evropa zavisi od uvoza energenata, a sada još mora da se bori za njih sa konkurentima.