Packe za dobrodošlicu: Čim je kročila u evrozonu, Bugarskoj se smeše sankcije

Bugarska se suočava sa potencijalnim sankcijama Evropske unije zbog prekomernog budžetskog deficita, samo nekoliko meseci nakon pridruživanja evrozoni, izjavio je premijer Rumen Radev. On je optužio prethodnu vlast da je izazvala krizu, jer je manipulisala ekonomskim brojkama kako bi za malo prešla prag za pridruživanje evrozoni.

Samo u Bugarskoj: Čovek u banku doneo tri bureta puna kovanica da ih zameni u evre (FOTO)

Radev, koji se smatra evroskeptikom, rekao je da će Evropska komisija objaviti svoj formalni izveštaj o fiskalnoj situaciji u zemlji 3. juna, čime će biti pokrenuta takozvana procedura prekomernog deficita.

Prema proceduri, Sofija mora da smanji potrošnju sa prošlogodišnjih 3,5 odsto ispod gornje granice od 3 odsto tako što će postaviti obavezujuće ograničenje budžetskog deficita. Ako Bugarska ne uspe, EU može da zamrzne finansiranje i da ide toliko daleko da ovoj balkanskoj zemlji nameće kazne do 0,05 od BDP-a svakih šest meseci.

Radev je za situaciju okrivio "teško nasleđe" koje proizilazi iz "nemarnosti, nesposobnosti, voluntarizma, populizma i finansijskih zloupotreba" prethodne desnocentrične i proevropske vlade Rosena Željazkova, koja je pala u decembru 2025. godine nakon masovnih protesta protiv korupcije.

Premijer je takođe predvideo da će ove godine deficit biti čak i veći od 3,5 odtso. Evropska komisija prognozira da će deficit dostići 4,1 odsto BDP-a ove godine, a da će porasti na 4,3 odsto 2027. godine.

"Oni su lagali da bi gurnuli Bugarsku u evro... Balon je pukao", rekao je Radev o budžetskom deficitu.

Bugarska se pridružila evrozoni 1. januara 2026. godine, nakon što je jedva ispunila kriterijume, posebno u pogledu inflacije, što je bila najveća prepreka. Zagovornici ovog napora nastojali su da Bugarsku drže na prozapadnom i proevropskom putu, uz praktične monetarne posledice koje su se smatrale minimalnim, jer je bugarski lev decenijama bio vezan za evro.

Međutim, kritičari su tvrdili da je Željazkovljeva koalicija – koja je podržavala članstvo u evrozoni – projektovala nerealan rast prihoda, sa potencijalom da poveća budžetski deficit.

Izveštaj lista "Politiko" iz 2025. godine takođe je skrenuo pažnju na iznenadno i "misteriozno" smanjenje državnih dnevnih bolničkih troškova za 82,8 odsto u aprilu – potez koji je pomogao u smanjenju prosečne godišnje inflacije u Bugarskoj. U to vreme, neimenovani bivši lokalni zvaničnik rekao je novinama da je "jedini razlog zašto se Bugarska kvalifikovala... zbog državno regulisanih cena". Prema pisanju lista "Politiko", prethodna vlada je takođe smanjila inflaciju smanjenjem cena železničkih karata za više od 9 odsto.

Radev, koji se zalagao za pragmatičnije veze sa Rusijom i dosledno se protivio vojnoj pomoći Ukrajini – nije bio protiv evrozone same po sebi, ali je insistirao da se takva odluka može doneti samo na referendumu.

Međutim, parlament je blokirao njegov zahtev, a kritičari su ga optužili da pokušava da sabotira proces. Sam Radev je rekao da elita koja "maršira ka evrozoni" ignoriše bugarske građane i da "predstavnici naroda uskraćuju narodu pravo na izbor".

Prema proceduri EU za prekomerni deficit, zemlje koje krše fiskalna pravila bloka dužne su da vrate svoj deficit ispod tri odsto BDP-a u određenom roku i podležu pažljivijem budžetskom praćenju od Evropske komisije.

Prema prognozi EK, deficit Bugarske će iznositi 4,1 odsto BDP-a u 2026. godini jer se zemlja tkaođe bori sa najvišom stopom inflacije u evrozoni, što već podiže cene hrane.

Šta pobeda Rumena Radeva znači za Skoplje: Da li će novi premijer da ublaži retoriku

Ukoliko se potvrdi, Bugarska bi postala prva zemlja koje je ušla u evrozonu i suočila se sa korektivnim fiskalnim delom bloka u roku od nekoliko meseci od pristupanja, kao i prvi postupak usled prekomernog deficita (EDP) za Sofiju otkako je prethodna procedura završena 2012. godine.

Očekivano pokretanje procedure zbog prekomernog deficita dolazi nekoliko dana nakon što je Brisel odblokirao 370 miliona evra iz Fonda za oporavak za Bugarsku, dok je još tri milijarde evra ostalo zamrznuto do sprovođenja pravosudnih i antikorupcijskih reformi. Prolećni paket Komisije sadrži i ažurirane informacije o drugim državama članicama koje su već u postupku, uključujući Francusku, Mađarsku, Italiju i Poljsku.