Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović razgovarala je danas sa gradonačelnikom Niša Dragoslavom Pavlovićem o aktivnostima na projektu izgradnje gasne elektrane u Nišu i navela da su započete aktivnosti na izradi i usklađivanju planske dokumentacije.
"Već je usvojen prostorni plan Grada Niša, koji predstavlja osnovu za dalji rad na planskim dokumentima. Na sastanku svih relevantnih učesnika u projektu, imali smo priliku da od projektanta čujemo dinamiku realizacije i ključne aktivnosti do kraja 2030. godine, kada je planiran završetak izgradnje elektrane", rekla je Đedović Handanović, saopšteno je iz Ministarstva rudarstva i energetike.
Ona je naglasila da će novo postrojenje doprineti većoj sigurnosti snabdevanja električnom energijom i jačanju energetske stabilnosti Srbije, uz, kako je navela, dodatni benefit unapređenja snabdevanja toplotnom energijom Nišlija.
Ona je napomenula da je neophodna apsolutna posvećenost svih uključenih u projekat, od Grada Niša, Zavoda za urbanizam, projektanta, do "Srbijagasa", EPS-a i EMS-a kako bi se što brže realizovale sve radnje neophodne za pripremu projekta, zatim i osnivanju zajedničkog preduzeća EPS-a i SOKAR-a.
"U isto vreme sledi usaglašavanje Ugovora akcionara za buduću zajedničku kompaniju između 'Elektroprivrede Srbije' i SOKAR-a, a zatim i potpisivanje u narednim nedeljama", rekla je ministarka.
Đedović Handanović je podsetila da je gasna elektrana u Nišu strateški projekat koji se realizuje u okviru saradnje Srbije i Azerbejdžana, za koji je u februaru ove godine u Beogradu potpisan sporazum, u prisustvu predsednika dve države.
Gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović naglasio je da su Grad Niš i sve lokalne institucije maksimalno posvećene što bržoj pripremi projekta i svim radnjama neophodnim kako bi gradnja počela što pre.
Početkom juna u Bakuu "Elektroprivreda Srbije" i SOKAR potpisali su Osnovne uslove saradnje za razvoj, izgradnju i upravljanje gasnom elektranom u Nišu kojima su definisani ključni principi za osnivanje zajedničkog akcionarskog društva radi razvoja i realizacije projekta, kao i glavni komercijalni aspekti buduće saradnje.
Novi energetski projekat Srbije i Azerbejdžana, trebalo bi, da bude u pogonu od 2030. godine. Prva velika gasna elektrana značajno bi povećala udeo u ukupnoj proizvodnji električne energije koja bi se dobijala iz tog energenta, ali bi trebalo i da otvori nove mogućnosti u pogledu diversifikacije, koju Brisel toliko želi, s obzirom na to da se Srbija u najvećoj meri trenutno snabdeva ruskim gasom.
Izgradnja gasnog interkonektora Srbija-Bugarska trebalo je da omogući diversifikaciju izvora snabdevanja i da, kako to Zapad definiše, "oslobodi Srbiju i region zavisnosti od ruskog gasa". Ipak, to podrazumeva kupovinu skupljeg tečnog prirodnog gasa (TNG), koji do grčke luke, stiže tankerima iz Katara, Norveške ili Amerike, a potom se mora pretvoriti iz tečnog u gasno stanje da bi se transportovao gasovodom.
Iz Azerbejdžana nam inače trenutno stiže tek oko 400 miliona kubika ovog energenta, dok iz Rusije dobijamo oko tri milijarde kubika godišnje. Kapacitet interkonektora između Srbije i Bugarske, kojim azerbejdžanski gas stiže, je oko 1,8 milijardi, ali niti Azerbejdžan trenutno ima toliko gasa za nas, niti mi možemo da ga transportujemo zbog "uskog grla" kroz Grčku i Bugarsku, čije cevi imaju manju propusnu moć.