U čak pet beogradskih opština prosečna cena kvadrata je premašila 3.000 evra, dok je u dve opštine blizu te granice. Najskuplji stanovi u prvom kvartalu ove godine su prodati na Savskom vencu gde je kvadrat novogradnje u proseku plaćen 5.109 evra. Na Starom Gradu je 3.698, a na Vračaru 3.576 evra, dok je na Novom Beogradu 3.470, a na Paliluli 3.139 evra.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), koji se objavljuju na osnovu kupoprodajnih ugovora, prosečna cena kvadrata u novogradnji na Voždovcu je bila 2.937, a na Čukarici 2.909 evra. Na Zvezdari, Zemunu i Rakovici prosečne cene su između 2.600 i 2.800 evra.
Najviše stanova je u prvom kvartalu prodato na Novom Beogradu, ukupno 673, dok je na drugom mestu Voždovac sa 418 prodatih nekretnina, a na trećem Zvezdara sa 263.
Aleksandra Mihajlović sa portala 4zida, kaže da se prema trenutno oglašenoj ponudi na ovom portalu, tržište novogradnje u Beogradu jasno deli na nekoliko tipova lokacija: one sa najvećim obimom ponude, one sa najjačom tražnjom i one gde kupci još mogu da pronađu povoljniji kvadrat. Tržište novogradnje je, kako kaže, veoma raznovrsno, a dok su na jednoj strani manji projekti u naseljima koja se brzo razvijaju i gde je cena i dalje pristupačnija, na drugoj su veliki stambeno-poslovni kompleksi sa dodatnim sadržajima, namenjeni kupcima veće platežne moći.
"Najveći broj stanova u novogradnji oglašava se na opštinama koje poslednjih godina beleže intenzivnu stambenu izgradnju, pre svega na Novom Beogradu, Voždovcu i Zvezdari. To su delovi grada u kojima postoji dovoljno prostora za nove projekte, ali i stabilna tražnja, jer kupci traže dobru povezanost, blizinu poslovnih zona, škole, vrtiće, parking i prateće sadržaje. Kada se posmatra struktura ponude, vidi se razlika između manjih i većih projekata. Manji projekti novogradnje najčešće se pojavljuju u Mirijevu gde se cene u novogradnji kreću od oko 2.000 do 2.600 evra, na Voždovcu, Karaburmi, od 1.900 pa do 3.700 evra i u Kaluđerici. To su uglavnom zgrade sa manjim brojem stanova, često namenjene kupcima koji žele novogradnju, ali ne nužno i veliki kompleks", kaže Aleksandra Mihajlović.
Ona napominje da su veći i luksuzniji projekti koncentrisani na Novom Beogradu i Dedinju, gde se sve češće nude stanovi sa dodatnim sadržajima kao što su garaže, recepcija, fitnes, uređene zelene površine i zajednički prostori.
"Najpovoljniji stanovi u novogradnji uglavnom se mogu pronaći u delovima grada koji su udaljeniji od centra, poput Kaluđerice, gde je kvadrat oko 2.000 evra, pojedinih delova Mirijeva, Leštana, Altine, Zemun Polja i Ovče. U tim naseljima cena kvadrata je niža u odnosu na centralne gradske opštine, pa kupci za isti budžet mogu da kupe veću kvadraturu ili stan u novijoj zgradi", objašnjava Aleksandra Mihajlović.
U unutrašnjosti cene povoljnije, ali i dalje rastu
U Beogradu je u prvom kvartalu prodato 2.447 stanova, dok je na drugom mestu po broju prodaja Novi Sad gde je prodato upola manje stanova, odnosno ukupno 1.204, i to po prosečnoj ceni od 2.289 evra. U Nišu je prosečan kvadrat prodat za 1.750 evra, a u Kragujevcu 1.540. Među manjim gradovima, najskuplji stanovi su u Šapcu, gde je kvadrat 1.639 evra i u Pančevu gde je dostigao 1.548 evra.
U prvom kvartalu 2026. godine u odnosu na prvi kvartal 2025. godine zabeležen je porast broja ugovora o kupoprodaji nepokretnosti u Beogradu za 640 ugovora, odnosno 9,5 odsto i u Novom Sadu za 129 ugovora 6,1 odsto, a smanjenje je zabeleženo u Nišu za 4,6 odsto i u Kragujevcu za 6,1 odsto.
U odnosu na prošlu godinu, novogradnja je najviše poskupela u Vršcu, čak 58 odsto, dok su u Vranju cene porasle za oko 32 odsto, a u Jagodini oko 24 odsto. S druge strane, najpovoljnije cene, prema podacima RGZ, su u Novom Pazaru i Kruševcu gde je kvadrat oko 1.000 evra, dok je u Vranju 1.100 evra.
Prema podacima RGZ, i dalje raste broj prodaja nekretnina iz kredita, naročito stanova. U prvom kvartalu 2026. godine u 32,7 odsto ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano je kreditno plaćanje, što je za osam odsto više u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Tome je doprineo i državni program subvencionisanja stanova za mlade. Skupština Srbije je inače u četvrtak usvojila Izmene Zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nekretnine, kojima se ukupan iznos garancije za kredite povećava sa 600 na 900 miliona evra. Kako se navodi u obrazloženju Predloga zakona, razlog za izmene je veliko interesovanje mladih za program subvencionisanih stambenih kredita, zbog čega su prvobitno opredeljena sredstva postala nedovoljna da zadovolje postojeću tražnju.
Ministar pravde Nenad Vujić je obrazlažući Predlog zakona rekao da je do sada odobreno 7.424 zahteva i da je tako više od 7.000 mladih za više od godinu dana, zahvaljujući tom programu rešilo stambeno pitanje.
Ova mera podrške odnosi se na mlade od 20 do 35 godina za kupovinu prve stambene nepokretnosti, a u programu mogu da učestvuju svi mladi, bez obzira na radni status, da li su zaposleni ili nezaposleni, da li su poljoprivrednici ili obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti ili samostalni umetnici.
Maksimalan iznos kredita je 100.000 evra, a na njega imaju pravo svi mladi starosti od 20 do 35 godina čije je prebivalište na teritoriji Srbije. Učešće u ovom kreditu iznosi jedan odsto, a država će pružati pomoć mladima u prvih šest godina kredita, tako što će svakog meseca dodavati 124 evra iz budžeta za svakog korisnika kredita. Kamata je u prvih šest godina fiksna i iznosi 3,5 odsto (klijent plaća 1,5 odsto). Grejs period je do 12 meseci. Maksimalan rok otplate kredita je 40 godina, a uslov je da se kredit otplati do 70. godine života korisnika kredita. Država daje garancije bankama na ove kredite u visini od 40 odsto iznosa odobrenog kredita za svakog pojedinačnog korisnika, a u prvih 10 godina otplate kredita.