Ekonomski stručnjaci iz celog sveta ove godine više ne očekuju globalnu recesiju, ali ne zahvaljujući rastu evropske privrede jer toga neće ni biti, piše nemački "Špigl".
Globalni bruto domaći proizvod će verovatno porasti u proseku za 2,8 odsto, pokazuju podaci minhenskog Ifo instituta i Instituta za švajcarsku ekonomsku politiku. "Naši stručnjaci procenjuju da globalna recesija postaje sve manje verovatna širom sveta", rekao je istraživač Ifo-a Klaus Grundler.
Međutim, rast bi bio oko 0,4 procentna poena ispod globalnog proseka deset godina pre izbijanja pandemije korone. Više od 1.500 anketiranih stručnjaka iz 133 zemlje optimističniji su za naredne godine: tempo rasta bi tada trebalo da poraste na 3,3 odsto. Za 2026. godinu predviđa se čak 3,8 odsto.
Evropa na ivici recesije
"Pogled na pojedinačne kontinente otkriva velike razlike", navodi se u izveštaju ekonomista.
Nasuprot sve optimističnijim očekivanjima širom sveta, stručnjaci u Evropi su manje optimistični i svoje zemlje vide "na ivici recesije".
U Istočnoj Evropi (0,1 odsto) i Zapadnoj Evropi (0,7 odsto) posebno, očekuju se niske stope rasta u tekućoj godini, koje će se tek polako prilagođavati generalno pozitivnim globalnim očekivanjima do 2026. godine.
Nizak rast predviđa se i za Severnu Ameriku (1,6 odsto) i Južnu Aziju (1,7 odsto).
Za jugoistočnu Aziju i delove Afrike, s druge strane, prognoze su znatno optimističnije nego u ostatku sveta. Ekonomski stručnjaci očekuju rast od 8,0 odsto za 2023. godinu u Istočnoj Africi, 4,7 odsto u Jugoistočnoj Aziji, 4,7 odsto u Centralnoj Africi i 5,2 odsto u Zapadnoj Africi.
"Bez ovih regiona sa visokim rastom, očekivana stopa rasta za svet u tekućoj godini bila bi samo 1,7 odsto", naglašavaju iz Instituta Ifo.
"Blumbergovo" šminkanje ekonomskog leša Evrope
Ekonomija evrozone ove godine će se "provući" zahvaljujući blagoj zimi i dobrim zalihama gasa, prenosi "Blumberg" i pojašnjava da su zvaničnici Evropske unije podigli su svoje prognoze za rast ove godine, predviđajući da će blok u najboljem slučaju izbeći recesiju zahvaljujući "rastu" od 0,9 odsto.
"Najnovije prognoze Evropske komisije pokazuju da će sve zemlje članice EU ove godine ostvariti rast, sa izuzetkom Švedske, za koju se očekuje pad od 0,8 odsto", navodi portal.
Nemačka, najveća privreda u regionu, i Austrija su jedine dve zemlje evrozone sa padom tokom dva uzastopna kvartala, navodi "Blumberg", i završava optimistično da je zato "estonska proizvodnja opala u poslednja tri kvartala 2022, ali će u narednom periodu rasti".
Komisija se nada da će Nemačka ove godine ipak uspeti da ostane "u plusu", sa ekonomskim rastom od 0,2 odsto.
Dakle, od evropskog "izbegavanja recesije" praktično nema ništa budući da je bazna inflacija (bez cena hrane i energenata), kako priznaje i sam "Blumberg", u januaru bila najviša ikada - 5,2 odsto. To znači da je cilj Evropske centralne banke od dva odsto inflacije u 2025. praktično nedostižan, opominje ovaj ekonomski portal.
Intervencije vlada
Briselski portal "Politiko" navodi još jedan razlog zašto će ekonomija EU uspeti da izbegne recesiju - intervencije vlade.
Naime, zahvaljujući dotacijama vlada, EU koja je prošle godine bila na ubrzanom putu ka recesiji, sa vezana dva kvartala ekonomskog pada, uspela je da se "oporavi" u trećem kvartalu za 0,3 odsto i onda 0,1 odsto u poslednjem tromesečju 2022. godine.
EU zvaničnici se sada nadaju da će zahvaljujući državnoj pomoći ekonomija evrozone i u 2023. porasti 0,9 odsto. Ostaje samo pitanje: dokle vlade mogu da izdrže ove intervencije? I odakle im novac za to, ako se ne štampa bez pokrića...