Evropa će ući u grejnu sezonu sa najnižim nivoima uskladištenog gasa u poslednjih 15 godina, što predstavlja pretnju za poskupljenje cena za privredu i domaćinstva ove zime, piše "Fajnenšel tajms". Prognozira se da će skladišta u EU na kraju sezone obnavljanja zaliha gasa, koja obično traje između aprila i oktobra, uspeti da napune samo 76 odsto skladišta, prema podacima konsultantske kuće "Vud Makenzi".
To bi bio najniži nivo za skladišteni gas od 2011. godine, prema podacima "Gas infrastrakčr Jurop". Ovako niski nivoi uskladištenog gasa su posledica rata između SAD i Irana zbog kojeg su prekinute isporuke tečnog prirodnog gasa kroz Ormuski moreuz, kroz koji se obično transportuje petina svetskih zaliha, i smanjena proizvodnja iz Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Skladišta EU su započela sezonu obnavljanja zaliha sa samo 28 odsto punjenja nakon posebno hladne zime, što je niži nivo od uobičajenog za to doba godine. Trenutno su u proseku puna 48 odsto, pokazuju podaci "Gas infrastrakčr Jurop".
Evropske cene gasa su skočile nakon zajedničkih napada SAD i Izraela na Iran krajem februara, ali su u poslednje vreme bile relativno stabilne čak i pre nego što su Vašington i Teheran početkom ovog meseca postigli privremeni mirovni sporazum.
To je, međutim, dovelo do novog problema, jer je cena na evropskim gasnim čvorištima pala prenisko, tako da nije bilo dovoljno ponuda tečnog gasa iz SAD.
"Nalazimo se u kritičnoj fazi leta za planove za obnavljanje zaliha gasa u Evropi. Iako je najavljeni sporazum između SAD i Irana uticao na pad cena gasa i povećao nade u povratak ponude gasa iz Bliskoistočnog zaliva na tržište, što duže vidimo ograničenu ponudu tečnog prirodnog gasa (LNG), to će evropske zalihe gasa na početku zime biti niže i veća će biti šansa za zimske skokove cena", izjavila je analitičarka Nataša Filding.
Evropske referentne cene gasa trguju se po ceni od oko 40 evra po megavat-satu, što je neznatno više nego pre početka rata između SAD i Irana 28. februara i u okviru normalnog raspona za ovo doba godine. Čak i kada su cene naglo porasle u prvih nekoliko nedelja rata, ostale su daleko ispod vrhunca od 342 evra dostignutog na početku sukoba u Ukrajini 2022. godine.
Dopunjavanje u aprilu je počelo sporo, jer visoke letnje cene goriva nisu dale kompanijama veliki podsticaj za obnavljanje zaliha.
Evropska komisija je juče saopštila da "trenutni nivoi skladištenja ne izazivaju neposrednu zabrinutost za energetsku bezbednost", dodajući da je popunjenost skladišta od 80 odsto dovoljna da se obezbedi zimsko snabdevanje.
Nivoi skladištenja su trenutno oko 10 odsto ispod proseka pre krize, dok je potražnja za gasom u EU smanjena za 17 odsto, napomenuo je portparol.
Komisija je savetovala državama članicama da popune skladišne kapacitete do 80 odsto, ili bar 75 odsto, kako bi ublažile pritisak na cene. Neobavezujući cilj je poslednjih godina bio 90 odsto.
"Potreban nam je visok nivo kako bismo bili sigurni da smo spremni za sledeću zimu, ali želimo da to uradimo na način koji ne dovodi do povećanja cena u kratkom roku", rekao je u petak evropski komesar za energetiku Dan Jergensen.
Evropska situacija sa skladištenjem mogla bi se promeniti ako talas ponude tečnog prirodnog gasa pogodi globalna tržišta.
Prazni katarski tečni prirodni gas (LNG) tankeri počeli su da se vraćaju ka Zalivu gotovo odmah nakon potpisivanja preliminarnog mirovnog sporazuma. Katarski premijer šeik Mohamed bin Abdulrahman el Tani je izjavio da će se proizvodnja u zemlji vratiti u normalu u roku od nekoliko nedelja iz svih LNG postrojenja, osim dva postrojenja koja je Iran pogodio tokom sukoba.
Međutim, analitičari dovode u pitanje tempo kojim će se katarske količine vratiti na tržište.
Ako neoštećene jedinice u ogromnom katarskom postrojenju za tečni prirodni gas "Ras Lafan" dostignu pun kapacitet do kraja jula, evropska skladišta gasa bi verovatno završila sezonu obnavljanja zaliha sa 74 odsto. Ako se to desi mesec dana kasnije, evropska skladišta bi mogla da uđu u zimu sa samo 70 odsto", procenila je Samanta Dart analitičarka "Goldman Saksa".
Plovidba kroz Ormuski moreuz suočila se sa novim zastojem zbog nove eskalacije napada i ostaje neizvesno da li će se i kako nastaviti nakon završetka produženja prekida vatre od 60 dana koje su dogovorili Vašington i Teheran.
Analitičari upozoravaju da ovo stavlja Evropu u težak položaj. Tom Marzek-Manser, iz kompanije "Vud Makenzi" je rekao da, iako bi cene gasa mogle dodatno pasti u narednim mesecima kako sve veće količine budu napuštalo Zaliv, očekuje da će cene ponovo porasti kako se budemo približavali zimskom periodu i ukazuje da će to stvoriti rizike početkom 2027. godine, naročito ako predstojeća zima bude hladna.
Plan EU da od 1. januara potpuno zabrani ruski tečni prirodni gas, koji trenutno čini oko 14 procenata ukupnog uvoza te vrste gasa u Evropu, takođe povećava mogućnost nestašice gasa tokom evropske zime.
"Gasprom" je ranije ukazao da Evropa nastavlja da beleži negativne rekorde kada je reč o popunjenosti skladišta gasa. "Gasprom" je procenio da bi zalihe gasa u evropskim podzemnim skladištima do početka naredne grejne sezone mogle da ostanu i ispod 70 odsto popunjenosti.
Kako je ranije preneo TASS, Evropa je početkom aprila završila grejnu sezonu koja je bila druga najduža od početka praćenja podataka 2011. godine i trajala je 173 dana. Po dužini trajanja nadmašila ju je samo sezona 2020–2021, koja je trajala 190 dana.
Neto povlačenje gasa tokom protekle grejne sezone premašio je 61 milijardu kubnih metara, što je za 6,5 milijardi kubnih metara više od količine gasa koja je ubrizgana u skladišta tokom prethodnog leta.