Britanska funta doživela rekordan pad vrednosti
Britanska funta je danas zabeležila pad u vrednosti od skoro 5 odsto, dok se investitiori masovno povlače usled novog fiskalnog plana britanske vlade koji nastoji da rastegne vrednost ove valute do maksimuma, prenosi Rojters.
Ovaj rekordni pad vrednosti dolazi kao posledica odluke britanskog ministra finasija Kvasija Kvartenga koji je prošlog petka najavio uvođenje nezapamćenih poreskih olakšica, te najveće zaduživanje u proteklih 50 godina koje je potrebno za njihovo pokriće.
Za svega dva dana koliko je prošlo od Kvartengove najave, britanska funta je pala sa stepena inflacije od 3,61 odsto na 4,85 odsto koji je zabeležen danas.
Trentuno, britanska funta vredi svega 1.0327 američkih dolara.
Ekonomisti i investitori smatraju da vlada nove britanske premijerke Liz Tras ovim potezom gubi kredibilnost nakon svega tri nedelje provedene na vlasti, budući da je novi plan poreskih olakšica uveden svega jedan dan nakon što je Banka engleske povećala kamatne stope kako bi ublažila efekat strmoglavog rasta inflacije.
Glavni tržišni strateg u konsultatntskoj kući Benokburn global foreks Mark Čendler je nazvao rekordni pad britanske funte "neverovatnim":
"Štampa je ocrnila britansku funtu tvrdnjama o njenom novom statusu na tržištu preko vikenda. Ne verujem ovakvoj zluradosti. Ali ipak, spekulacija o hitnom satstanku Banke engleske i rastu kamatnih stopa je sada neminovna", rekao je on.
Najava britanskog ministra finansija kritikovan je kao povratak ekonomskim doktrinama britanske premijerke Margaret Tačer i predsednika SAD Ronalda Regana iz osamdesetih godina prošlog veka, prenosi Rojters.
Navodno, ovaj "mini-budžet" predstoji da izbavi britansku ekonomiju iz nezavidne situacije prouzrokovane rastućim cenama gasa i petnaestogodišnjom stagnacijom realnog rasta prihoda.
Samo u narednih šest meseci, ovaj plan podrazumeva da britanska vlada pozajmi dodatnih 72 milijardi funti.
Prošlog petka, obveznice britanske vlade zabeležile su najveću stopu jednodnevnog rasta u proteklih 30 godina, dok je prinos od petogodišnjih obveznica koje su najosetljivije na kratkoročne promene u kamatnim stopama odnosno očekivanim zaduživanjima porasle za pola procenta.
