Uprkos nešto slabijim prinosima nego lane, procenjuje se da će ovogodišnji rod pšenice u Srbiji biti na nivou od oko 3,9 miliona tona koliko smo požnjeli i prošle godine, jer su proizvođači jesenas povećali površine pod ovim usevom. Ono što najviše muči poljoprivrednike i u ovogodišnjoj žetvi jeste cena hlebnog zrna koja se kreće oko 20 dinara po kilogramu. To, kažu, ne pokriva ni troškove proizvodnje.
U Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin kažu da se prinosi u Srednjem Banatu razlikuju od parcele do parcele.
U proseku se kreću od četiri do šest tona po hektaru, ali naglašavaju da je kod velikog broja proizvođača ostvareni prinos ispod donje granice, dok je kod malog broja njih iznad gornje granice i kreće se najviše do 7,5 tona po hektaru.
"Na prinose dominantno utiču meteorološki uslovi, ali zavise i od ostalih agrotehničkih i hemijskih mera. Pre svega, to su vreme i dubina setve, broj biljaka po jedinici površine, obrada i kvalitet zemljišta, unos hraniva, osnovno đubrenje, prihrana, vrsta i količina hraniva, izbor sortimenta, predusev, prisutne bolesti, štetočine, korovi, vreme tretmana, izbor pesticida... Na sve navedene agrotehničke i hemijske mere možemo da utičemo. Meteorološki uslovi su upravo oni zbog kojih se mora menjati tehnologija proizvodnje, jer nad njima nemamo nikakvog uticaja", kaže Snežana Parađenović iz PSS Zrenjanin.
U ovom regionu poslednja dobra godina bila je 2018. godine kada se prinos pšenice kretao između 8 i 8,5 tona po hektaru. Najbolja godina u protekloj dekadi bila je 2016. kada je ostvaren prinos preko 9 tona po hektaru.
"Čak su i prošle godine, kad smo imali nedostatak padavina i niske temperature tokom vegetacije ozimih useva prinosi bili između 7 i 8 tona po hektaru. Tada su se nedostatak padavina tokom juna i ekstremno visoke temperature više odrazile na proizvodnju okopavina, dok su niske temperature i hladniji talas ozime kulture zahvatili tokom prve dekade aprila i nisu značajnije uticale na prinos pšenice. Ovogodišnji prinos je približniji prinosu iz 2024, samo što je i tada donja granica prinosa bila veća", navodi.
U novu tržišnu godinu ulazimo sa više od pet miliona tona pšenice
I dok se mnogi proizvođači u Srednjem Banatu ne mogu pohvaliti prinosima, procene su da će na nivou zemlje oni u proseku biti oko šest tona po hektaru. To jeste nešto slabije nego lane, ali zahvaljujući znatno većim zasejanim površinama, koje prelaze 650.000 hektara, očekuje se da će proizvodnja biti na nivou prošlogodišnje – oko 3,9 miliona tona.
Stručnjaci kažu da sa prenetim zalihama, novu tržišnu godinu počinjemo sa više od pet miliona tona pšenice, što je najveća količina na početku sezone u Srbiji.
"Na svetskom nivou očekuje se nešto slabiji rod u odnosu na prošlu godinu, ali i dalje veoma dobar – druga najveća žetva u istoriji, sa procenama između 810 i 820 miliona tona. Za nas su najvažniji rezultati u Evropskoj uniji, Rusiji i Ukrajini. U EU se očekuje rod od oko 134 miliona tona, što je za devet miliona tona manje nego prošle godine. Rusija bi trebalo da ponovi prošlogodišnji rezultat sa oko 91,5 miliona tona, dok se u Ukrajini predviđa pad od oko milion tona, na približno 23 miliona tona", kaže Aleksandar Kutlešić, analitičar tržišta iz "Info Tim Logistike".
Cena pšenice ne prati troškove proizvodnje
Godinama proizvođače u žetvi muči isti problem. Niska otkupna cena pšenice.
"Mi ćemo čuvati pšenicu koliko god budemo mogli, ali obaveze moraju da se servisiraju. Cena od 20 dinara u ovom momentu je katastrofalna. Da računamo da je prinos pet tona po hektaru to je 100.000 dinara, a ulaganja su bila mnogo veća. Realna cena pšenice je najmanje 25 dinara", kaže Serđo Okolišan, rukovodilac biljne proizvodnje u Zemljoradničkoj zadruzi iz Torka.
I Adrian Fodor iz Hetina kaže da pšenicu neće odmah prodavati.
"Kod nas je to postala navika da čuvamo pšenicu. Prodajemo kad je neka nabavka mehanizacije, neka veća investicija. Svake godine u žetvi cena bude malo manja nego kasnije. Pšenica danas i da košta 25 dinara, pitanje je da li bismo bili na nuli, jer ima dosta onih koji imaju niske prinose", objašnjava ovaj poljoprivrednik.
Iako su troškovi proizvodnje višestruko povećani, cena pšenice je ista kao pre desetak godina.
"Cena pšenice se već neko vreme kreće u uskom opsegu i u potpunosti zavisi od inostranih kupaca. Nažalost, troškovi proizvodnje kod nas nemaju gotovo nikakav uticaj na formiranje cene, jer proizvodnja najvećim delom nije ugovorena pre setve. Tržište je potpuno otvoreno i određuju ga cene na referentnim berzama, pre svega u Konstanci i Italiji, gde izvozimo najveće količine", kaže Kutlešić.
Zbog velike ponude na berzama kupci imaju izbor, što utiče na snižavanje cena.
"Glavni razlog što je pšenica danas na nivou od pre deset godina, uprkos znatno skupljim inputima, leži u velikom rastu svetske proizvodnje. U poslednjih deset godina svetska proizvodnja pšenice povećana je za više od 10 procenata, posebno u crnomorskom regionu. Rusija i Ukrajina zajedno učestvuju sa oko 30 odsto u svetskoj trgovini pšenicom, što stvara veoma jaku konkurenciju za srpski izvoz", navodi Kutlešić.
U ovom trenutku nemoguće je proceniti kako će se kretati cena pšenice nakon žetve.
"U ovakvim okolnostima ne očekujem značajniji rast cene nakon žetve. Veliki pritisak ponude sa severne hemisfere verovatno će zadržati cene u sadašnjem rasponu ili sa blagim oscilacijama. Već tokom septembra biće mnogo jasnija slika, jer će tada biti poznati stvarni prinosi na skoro 90 odsto svetske proizvodnje pšenice. Ključnu ulogu će tada imati kupovna moć i potrebe najvećih uvoznika – pre svega zemalja severne Afrike, Bliskog istoka i Turske, koje najviše kupuju iz crnomorskog regiona", ističe Kutlešić.
Izvoz u Egipat kao deo rešenja
Srbija, dodaje, ima mogućnosti da poveća prodaju domaće pšenice.
"Mi imamo potpisan trgovinski sporazum sa Egiptom, koji je najveći uvoznik pšenice u svetu. Ukoliko bismo taj sporazum aktivirali i konkretizovali kroz robnu razmenu ili bilateralne aranžmane, mogli bismo da obezbedimo zaštitnu cenu i izvoznu kvotu za određene količine. To bi srpskim ratarima dalo mnogo veću sigurnost i predvidivost proizvodnje", objašnjava Aleksandar Kutlešić.
Stručnjaci kažu da se poslednjih godina beleži rast potrošnje pšenice u Srbiji, pre svega, zbog sve veće upotrebe u ishrani stoke.
Tradicionalno se kukuruz najviše koristio u stočarskoj proizvodnji, ali kako je pšenica jeftinija, njen udeo postepeno raste. Ako se ovaj trend nastavi, realno je očekivati da domaća potrošnja pšenice premaši dva miliona tona.