I vrućina udara na krhku privredu EU: Zašto se evropska ekonomija topi

Zapadna Evropa prolazi kroz još jedan rekordni toplotni talas, sa temperaturama koje su u nekoliko zemalja prešle 40 stepeni Celzijusa. U Francuskoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Švajcarskoj oboreni su svi rekordi, a temperature u junu su najviše ikada zabeležene, dok su ekstremni vremenski uslovi poremetili saobraćaj, proizvodnju električne energije i proizvodnju u fabrikama.

SZO: Evropu čekaju još smrtonosnije nedelje, novi toplotni talas donosi temperature do 43 stepena

Visoke temperature buše rupu od više milijardi evra u već krhkoj ekonomiji Evropske unije. Od suše na njivama do pada produktivnosti u pogonima, EU oseća vrućinu koja prevazilazi ono što termometri mogu pokazati. Ekonomisti upozoravaju da toplotni talasi izazvani klimatskim promenama više nisu privremeni događaji već strukturni makroekonomski rizik.

Vrućina obara produktivnost

Najneposredniji ekonomski trošak ekstremnih vrućina je gubitak produktivnosti. Nemačko osiguravajuće društvo "Alijans trejd", je objavilo da svaki dodatni stepen između 30 i 35 stepeni Celzijusa smanjuje produktivnost rada za otprilike 1,30 dolara po satu. Građevinarstvo, poljoprivreda, logistika i drugi radno intenzivni sektori snose najveći teret, jer se radnici bore sa ekstremnim temperaturama.

Da komšiji crkne klima: Vrućina ubija, ali rashladni uređaji u Evropi i dalje omraženi

"Udar se sve više oseća na makroekonomskom nivou. Ispostavilo se da su termometri postali vodeći pokazatelj ekonomskog rasta", izjavio je analitičar Karsten Bžeski i upozorio da toplotni talasi sada predstavljaju "novi rizik za evropski rast".

Toplotni talasi su se transformisali od izolovanih vremenskih događaja u ključnu ekonomsku varijablu, a njihov uticaj na pad poslovne aktivnosti EU sve više podseća na efekte zaključavanja tokom pandemije.  

Bžeski je rekao da bi Nemačka, uprkos relativno blagoj klimi, mogla da bude treća u Evropi po kumulativnim ekonomskim gubicima povezanim sa toplotom do 2030. godine, jer su njena infrastruktura, stambeni fond i radno intenzivne industrije izgrađeni za hladnije uslove.

Infrastruktura topljenja

Vrućina bukvalno topi evropsku transportnu infrastrukturu. Putevi pucaju, železničke pruge se krive, a tramvajske mreže staju širom Zapadne Evrope. U Nemačkoj, glavni auto-putevi u blizini Berlina i Hamburga oštećeni su vrućinom, dok je u Lajpcigu tramvajski saobraćaj obustavljen nakon što se otopio zaptivač za pruge. Francuski železnički prevoznik je obustavio železnički saobraćaj oko Pariza kako bi zaštitio svoju železničku mrežu, a Jurostar je uveo ograničenja brzine zbog porasta temperatura.

Paklene vrućine u Parizu: Vatrogascima ponestaje leda, vlasti zabranile prodaju alkohola

Šteta se proteže izvan puteva i železnica. Vodostaji na Rajni, najprometnijem unutrašnjem plovnom putu u Evropi, pali su toliko nisko da teretni brodovi mogu da prevoze samo oko 25 do 45 odsto svog uobičajenog tereta. Ograničenja su povećala troškove prevoza i poremetila isporuku goriva, hemikalija i industrijskih sirovina, primoravajući kompanije poput BASF-a da prilagode poslovanje u svom vodećem kompleksu u Ludvigshafenu. Inženjeri upozoravaju da je veliki deo evropske transportne infrastrukture projektovan za umereniju klimu.

Energetska kriza koju je Evropa sama izazvala

Rastuća potražnja za klimatizacijom povećava potrošnju električne energije, baš kao što ekstremne temperature smanjuju ponudu. Tokom večernjeg špica, cena električne energije u Belgiji dostigla je rekordnih 1.038 evra po megavat času, dok je cena u Nemačkoj dostigla 747 evra, prema podacima berze koje je krajem juna objavila firma za obaveštajne podatke o energetskom tržištu Montel.

El Ninjo bi mogao da donese ekstremne vremenske uslove ovog leta - šta to znači za putnike

Visoke temperature smanjuju efikasnost solarnih panela i elektrana na gas, dok istovremeno primoravaju neke nuklearne reaktore da smanje ili obustave rad jer su reke koje se koriste za hlađenje postale previše tople.

Francuska kompanija EDF smanjila je proizvodnju u elektranama "Nožan sir Sen" i "Biže", dok je švajcarska kompanija za komunalne usluge "Akspo" privremeno zatvorila oba reaktora u nuklearnoj elektrani "Beznau" nakon što je temperatura reke Are dostigla 25 stepeni Celzijusa.

Najnoviji toplotni talas otkrio je energetsku krizu koju je Evropa sama izazvala. Višegodišnje, sankcijama vođeno, odustajanje EU od ruske energije ima svoju cenu. Kako je blok smanjivao kupovinu jeftinijeg ruskog gasa, postajao je sve više zavisan od američkog tečnog prirodnog gasa koji je činio 59% uvoza početkom 2026. godine i više od 64 odsto u aprilu, prema Brojgelu. Analitičari upozoravaju da takvo oslanjanje na jednog dobavljača ostavlja EU izloženijom cenovnim šokovima i poremećajima u snabdevanju.

Je li ovo "toplota komunizma"? Mamdani traži od Njujorčana da gase svetla i klima-uređaje

Poslanik Evropskog parlamenta iz Luksemburga Fernand Kartajzer rekao je da bi blok mogao da smanji pritisak na domaćinstva i industriju kupovinom konkurentnih cena ruske energije umesto oslanjanja na skuplji američki tečni prirodni gas.

Ipak, uprkos obećanju da će postepeno ukinuti ruski gas, EU nastavlja da ga kupuje po tržišnim cenama. Rusija se pojavila kao treći najveći dobavljač gasa EU u prvoj polovini 2026. godine, posle Norveške i SAD, isporučujući približno 22,1 milijardu kubnih metara gasa i čineći oko 12 odsto potrošnje gasa u EU.

Cene hrane pod pritiskom

Ekonomski troškovi ekstremnih vrućina protežu se dalje od izgubljenog radnog vremena i rasta računa za struju, podstičući inflaciju, povećavajući cene hrane i opterećujući ekonomski rast širom EU.

Toplotni talas odnosi živote u Evropi: Više od 1.000 mrtvih za nedelju dana u Francuskoj

Poljoprivreda je među sektorima koji su pod najvećim pritiskom. Ponovljeni toplotni talasi i suše spalili su useve, osušili poljoprivredno zemljište i smanjili prinose širom južne i zapadne Evrope.

Evropska centralna banka procenjuje da je samo suša iz 2022. godine dodala 0,7 procentnih poena inflaciji cena hrane širom EU. Sa još jednim jakim toplotnim talasom koji je zahvatio kontinent, ekonomisti upozoravaju da bi osnovne namirnice osetljive na vremenske uslove ponovo mogle da postanu skuplje.

Domaćinstva u EU plaćaju cenu

Na kraju krajeva, evropska domaćinstva plaćaju cenu, a ekonomska šteta se ne završava padom temperatura. Istraživanja pokazuju da ekonomska aktivnost opada za oko 1% u godini nakon velikog toplotnog talasa, a gubici se produbljuju i do 1,5% u drugoj godini, jer poremećena proizvodnja, oštećena infrastruktura i slabije investicije nastavljaju da opterećuju rast.

Studije ukazuju da bi klimatske promene mogle smanjiti prosečni prihod Evropljanina do 3% tokom ovog veka, jer sporiji rast, viši računi za energiju i rastuće cene hrane stalno smanjuju kupovnu moć.

Uticaj je već vidljiv širom bloka. Nemačka, najveća evropska ekonomija, borila se da povrati zamah nakon kontrakcije u 2024. godini, a ekonomisti sve više identifikuju ekstremne vrućine kao još jedan strukturni nepovoljan faktor, pored visokih troškova energije i slabe industrijske proizvodnje.

Prema podacima kompanije "Alijans trejd", gubici povezani sa klimatskim promenama mogli bi smanjiti kumulativni BDP Evropske unije za pet do sedam odsto između 2026. i 2030. godine. Projektovano je da će Francuska pretrpeti najveći udarac, sa gubicima od oko 240 milijardi dolara, a slede Italija sa 147 milijardi dolara, Nemačka sa oko 130 milijardi dolara i Španija sa 120 milijardi dolara.