Ministarstvo finansija SAD izdalo je Naftnoj industriji Srbije posebnu licencu kojom se omogućava nesmetano obavljanje operativnih aktivnosti kompanije zaključno sa 28. avgustom.
Tim povodom urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković izjavila je da očekuje da se pitanje NIS-a reši u skorije vreme. Optimizam se, kao je naglasila, zasniva na diplomatskim signalima.
"Optimista sam, ali moramo da vidimo kako će Kancelarija za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) odobriti plaćanje ruskoj strani, jer 'Gaspromnjeft' ostaje pod sankcijama. To je ključno pitanje koje se mora rešiti", rekla je Putniković za Tanjug.
Ona je podsetila da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da bi prodaja ruskog udela u NIS-u mogla da se finalizuje narednih dana.
"Ja verujem da on ima neke diplomatske informacije. Ne bi to izašlo baš tako u javnost, jer setimo se kada su sankcije produžene do 31. jula, on je rekao da je pesimista. Sad otvoreno priča da je optimista, a sigurno ne priča napamet", rekla je Putniković.
Govoreći o mogućem učešću kompanije ADNOK iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u kupovini NIS-a, Putniković je ocenila da bi ta saradnja mogla da donese sigurnije snabdevanje sirovom naftom, dodatna tehnološka znanja i razvoj prerade naftnih derivata.
Jorgić: Energetika jeste politika
S druge strane broker Branislav Jorgić nada se da Srbija neće morati da primeni scenario B, kojim bi se intervenisalo ukoliko ne dođe do dogovora MOL-a i "Gaspromnjefta".
"Treba napomenuti da čak i kad se postigne dogovor, odnosno potpiše ugovor, to i dalje nije završen posao. Sa tim mora da se saglasi američki OFAK koji će razmatrati ne samo klauzule ugovora, već bi trebalo da da saglasnost na način isplate kupoprodajne cene", smatra Jorgić koji dodaje da će se tu gledati "da sredstva budu van domašaja ruske strane".
Kad OFAK da saglasnost i Komisija za zaštitu konkurencije Evropske unije treba takođe da da saglasnost za primenu tog ugovora, ističe Jorgić, s obzirom na to da je MOL izvršio dosta visoku koncentraciju na tržištu istočne Evrope.
"Oni su dominantni snabdevači naftnih derivata u Slovačkoj, u Hrvatskoj, naravno u Mađarskoj, i sad bi eventualno bili i u Srbiji. Kad se ti postupci praktično svi sprovedu, onda bi trebalo da dođe do sprovođenja kupoprodajnog ugovora. Taj kupoprodajni ugovor bi trebalo da se sprovede preko Beogradske berze, s obzirom na to da se radi o NIS-u kao berzanskoj kompaniji", objasnio je Jorgić.
Nakon te transakcije, novi vlasnik se upisuje u Centralni registar hartija od vrednosti i tad stiče sva prava na upravljanje u samoj kompaniji.
Na pitanje može li politika da pomogne da se razreši ova situacija, Jorgić navodi da je cela situacija zapravo i rezultat politike – SAD su i donele sankcije iz političkih razloga.
Navodi i da je MOL berzanska kompanija u kojoj je država Mađarska vlasnik sa 30 procenata, ali ima dominantan uticaj na upravljanje u samoj kompaniji.
"Pa čak i 'Gasprom' je berzanska kompanija gde opet ruska država ima dominantno upravljanje nad tom kompanijom. Tako da, energetika je, praktično, politika", zaključio je Jorgić.