Najnoviji globalni energetski šok, izazvan sukobom na Bliskom istoku, zatekao je javne finansije zemalja evrozone u znatno nepovoljnijem položaju nego što je to bio slučaj tokom energetske krize 2022. godine, upozoravaju stručnjaci Evropske centralne banke (ECB) u danas objavljenoj analizi. Fiskalni prostor vlada sada je znatno više ograničen, zbog čega su izdvajanja za pomoć privredi i građanima smanjena na samo 0,1 odsto BDP-a na nivou evrozone.
"Stopa javnog duga u evrozoni su na početku obe krize bile na sličnom nivou od oko 89 odsto BDP-a, ali uslovi zaduživanja danas su znatno teži nego u 2022. kada su bili na istorijskim minimumima. Visoke kamatne stope i veće premije na rizik znatno poskupljuju refinansiranje duga u ovoj godini", napominje se u tekstu.
ECB navodi da strukturni budžetski deficit evrozone u 2026. godini iznosi 3,3 odsto BDP-a, naspram 2,6 odsto pre krize 2022, dok su budžeti dodatno opterećeni planiranim velikim izdvajanjima za odbranu i infrastrukturu u Nemačkoj i drugim članicama organizacije NATO.
Aktuelne mere državne pomoći ove godine podrazumevaju uglavnom privremena smanjenja poreza na energiju, niže stope PDV-a i ciljane subvencije za gorivo i struju, a one su značajno skromnije nego 2022. godine.
Evropska centralna banka apeluje na vlade u evrozoni i upozorava da sva buduća podrška zbog rata na Bliskom istoku mora da bude privremena, strogo ciljana i prilagođena najugroženijim slojevima društva, kako se ne bi ugrozila fiskalna stabilnost evrozone.