Evropska unija bi više volela da njeni šumski požari budu praćeni konkurentnošću. Klimatske promene nameću drugačije planove.
Blok od 27 zemalja prošlu godinu je proveo preoblikujući Evropski zeleni plan, svoj vodeći program za borbu protiv globalnog zagrevanja, kako bi se uskladio sa planovima za industrijsku renesansu.
Novo zakonodavstvo o klimi sada mora da predstavi očiglednu ekonomsku prednost da bi bilo usvojeno, dok se starije politike preispituju i često razvodnjavaju u pokušaju da pomognu evropskim kompanijama da se takmiče sa Kinom i Sjedinjenim Državama.
Ali ovaj proindustrijski zaokret sada se sudara direktno sa evropskom klimatskom stvarnošću, a ekstremi ovog leta potvrđuju činjenicu koju ističu ekonomisti i aktivisti: Globalno zagrevanje je loše za poslovanje.
"Još uvek postoji način razmišljanja, koji je potpuno pogrešan, da postoji kompromis između ekonomije i klimatske politike", rekao je za "Politiko" Bob Vord, direktor politike u Istraživačkom institutu Grantam za klimatske promene Londonske škole ekonomije.
"I već dugo znamo da će nas posledice neublaženih klimatskih promena koštati mnogo više od bilo kakve akcije."
U poslednja dva meseca bezbroj Evropljana je izgubilo voljene zbog visokih temperatura, a više od 14.000 ljudi je umrlo samo tokom rekordnog toplotnog talasa krajem juna. Skoro pola miliona ljudi je pobeglo od vatre koja se približavala, ne znajući da li će imati dom u koji će se vratiti, a stotine su se na kraju vratile u pepeo.
Zbog ovih vrućina stradaju ljudi, ali ovo leto će uzeti danak krhkoj evropskoj ekonomiji. Troškovi obnove od megapožara u Španiji i Francuskoj, kao i požara koji sada besne u Grčkoj, iznosiće milijarde. Izgubljena produktivnost skupo košta kompanije; suša uništava useve; a cene struje rastu jer nizak nivo reka lišava nuklearne reaktore vode za hlađenje, dovodeći Mađarsku na ivicu energetske krize.
"Već vidimo koliko je dalekosežan uticaj ovih događaja na našu ekonomiju", rekao je Anders Leverman, klimatolog u Potsdamskom institutu za istraživanje uticaja na klimu.
Ovi troškovi, kažu Leverman i drugi stručnjaci, trebalo bi da posluže kao podsetnik da su napori za smanjenje zagađenja koje zagreva planetu razumna investicija, a ne ekonomski nedostatak.
"Trenutno se suočavamo sa toliko drugih kriza, sa snabdevanjem energentima, ratovima i trgovinom, tako da je veoma lako da klima padne sa dnevnog reda", rekla je Sara Majer, stručnjak za klimatsku ekonomiju na ETH Cirihu. Ali "sa ekonomske perspektive, bilo bi zaista važno smanjiti buduću štetu... Strategija prevencije broj jedan je smanjenje emisija."
Pregrejani radnici
Visoke temperature smanjuju proizvodnju. Produktivnost radnika opada kako temperature rastu, padajući za 2 do 3 procenta za svaki stepen iznad određenog praga, navode Ujedinjene nacije. Istovremeno, troškovi energenata rastu za kompanije kako raste potražnja za klimatizacijom.
Osiguravajuća grupa "Alajans" procenjuje da će ova kombinacija dovesti do kumulativnih gubitaka BDP-a do 7 procenata između 2026. i 2030. godine, dostižući 240 milijardi dolara za Francusku, 147 milijardi dolara za Italiju, 131 milijardu dolara za Nemačku i 120 milijardi dolara za Španiju.
U Nemačkoj su gubici produktivnosti iznosili najmanje 6,3 milijarde evra samo tokom toplotnog talasa krajem juna, sugerišu preliminarne procene.
Uzastopni toplotni talasi, u kombinaciji sa nedostatkom padavina, sada isušuju Evropu. Sve veća suša se širi kontinentom, uništavajući žetvu, ometajući transport vitalne robe, gušeći industrijsku proizvodnju i smanjujući snabdevanje energijom.
Uticaj na poljoprivredu je očigledan: Evropsko udruženje proizvođača žitarica "Koseral" kaže da je samo junski toplotni talas uništio 9 miliona tona žitarica - što je rezultiralo gubitkom prihoda od 2 milijarde evra za poljoprivrednike, prema jednoj proceni.
Kada reke presuše
U međuvremenu, presušivanje reka izaziva dalje ekonomske glavobolje.
Ove nedelje, Rajna — ključna transportna arterija za robu, uključujući ugalj i hemikalije — pala je na najniži nivo od početka vođenja evidencije 1880. godine.
Situacija primorava barže da smanje svoj teret i do 80 procenata kako bi izbegle nasukavanje, prekide u lancima snabdevanja i povećanje troškova. Industrija je upozorila na poremećaje, a čelični gigant "Tisenkrup" je lokalnim medijima rekao da je kompanija smanjila proizvodnju zbog nedostatka materijala koji se isporučuju.
Nizak nivo Rajne mogao bi da poništi oporavak Nemačke ako se situacija nastavi. "Efekti bi mogli biti dovoljno jaki da smanje BDP za 0,1 do 0,2 procenta u trećem kvartalu", rekao je za ARF Stefan Kuts iz Instituta Kil.
Dalje na istoku, rekordno niski nivoi Dunava prete da izazovu energetsku krizu, jer reka ne može da obezbedi dovoljno vode za hlađenje nuklearnim elektranama.
Mađarska elektrana Pakš, koja obezbeđuje 40 procenata električne energije zemlje je na ivici gašenja i proizvodi samo desetinu svoje uobičajene proizvodnje. Zemlja se sprema za nestašice zbog rasta cena struje.
Rumunska vlada je kupila vreme za svoje nuklearne elektrane dizanjem u vazduh stene kako bi preusmerila vodu Dunava ka svom poslednjem operativnom reaktoru. Drugi reaktor je zatvoren prošle nedelje. Lokalni proizvođači automobila su se dobrovoljno javili da obustave proizvodnju kako bi smanjili potrošnju struje.
U Srbiji je hidroenergija takođe pod pritiskom zbog isparavanja Dunava, dok je predsednik Aleksandar Vučić upozorio da će jedina rafinerija nafte u zemlji možda morati da se zatvori jer se brodarstvo suočava sa poremećajima.
U međuvremenu, u Francuskoj je "Elektrisite de Frans" zatvorila tri reaktora zbog suše i smanjila proizvodnju na drugim lokacijama zbog niskog nivoa reke.
Šteta od požara
Zatim, tu su i šumski požari, koji postaju nekontrolisani jer klimatske promene povećavaju verovatnoću za njihovo izbijanje.
Sara Majer je proučavala uticaj šumskih požara u južnoj Evropi, zaključujući da su Portugalija, Španija, Italija i Grčka gubile do 2,1 milijardu evra godišnje od požara između 2011. i 2018. godine.
"U tom vremenskom periodu nismo zaista videli nikakve ekstremne požare, ništa slično većim gradovima, tako da mislim da nam situacija koju vidimo ove godine govori da će ova (studija) biti procena nižeg raspona", rekla je ona. Ove godine "očekivala bih mnogo puta višu procenu".
I cena rekonstrukcije nije jedini trošak: U požarom pogođenoj Žirondi, blizu Bordoa, hiljade preduzeća su bile primorane da se zatvore, a turisti su pobegli iz regiona.
To je "ekonomski udar groma koji je pogodio region kome nije bio potreban", rekao je francuski ministar finansija Rolan Lekorni.
Kočnica rastu
Paradoksalno, potrošnja na obnovu nakon katastrofe prikazuje se kao rast BDP-a u nacionalnim bilansima stanja. Ali, Majer kaže da ovo nije vrsta podsticaja koju ekonomisti vole da vide: "U osnovi, to je samo obnova uništenog kapitala."
Verovatno će biti potrebno nekoliko meseci da se proceni puni uticaj ekstremnih vremenskih uslova ovog leta. Ali oni neće biti jednokratni: Klimatske štete će se pogoršavati sve dok emisije i temperature nastavljaju da rastu, kažu naučnici.