Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je vodostaj Dunava na istorijskom minimumu, kao i proizvodnja električne energije u hidocentrali "Đerdap", ali da je sistem stabilan i da nema razloga za brigu.
"Dunav je na istorijskom niskom nivou, znači dotoci su negde oko 1.400 metara kubnih na sat, što znači da su niži od onih koji su bili 2003. i 1985. kada su bili najniži, ali svakako je proizvodnja najniža od puštanja u rad HE 'Đerdap 1', što je bilo 1970. Tako da sve to stvara jednu izuzetno složenu situaciju, međutim razloga za brigu nema, sistem je stabilan i njime se upravlja veoma odgovorno", rekla je ministarka za TV Pink.
Ukazala je na smanjenu proizvodnju električne energije u celom regionu, što je doprinelo njenom poskupljenju. Dodala je da se nedostajuća električna energija nabavlja i na tržištu, te da to stvara finansijske pritiske.
Na pitanje kakva je situacija sa hidroelektranom "Đerdap" i da li nizak vodostaj može da ugrozi opremu, agregate, Đedović Handanović, je rekla da su svi agregati u funkciji, nijedan nije isključen, i sva voda koja dotekne se pretvara u električnu energiju.
"Naravno, u mnogo manjem obimu, jer su dotoci vode veoma niski. 'Đerdap 1' i 'Đerdap 2' rade na 20 odsto i 30 odsto svojih kapaciteta. Voda se nadgleda, vodostaji se održavaju na neophodno visokom nivou i za hlađenje termoelektrana u Kostolcu i Obrenovcu, pa su u Kostolcu određeni termo-blokovi morali biti smanjeni za trećinu, što takođe utiče i na proizvodnju iz termo sektora", objašnjava Đedović Handanović.
Međutim, ono što je pozitivno, kako kaže ministarka, je da bez obzira na niske dotoke na Drini, hidroelektrane i reverzibilna hidroelektrana "Bajina Bašta" rade više od plana, negde 17 do 20 odsto, što daje dodatnu sigurnost.
Istakla je da je u planu još jedna reverzibilna hidroelektranu 'Bistrica' i da se u ovakvim situacijama pokazalo koliko su takva postrojenja važna.
Kada je reč o termoelektranama koje koriste ugalj, Đedović Handanović je rekla da je posle više od 30 godina pušten u rad novi termo blok u Kostolcu što daje dodatnu sigurnost, ali da su opet mnogi kapaciteti stari.
"Proizvodnja termoelektrana zavisi od kvaliteta uglja, a svedoci smo da se i on od 2010. znatno promenio, da se kalorijska vrednost smanjila. To sve utiče na količinu proizvedene energije. Odluka predsednika Aleksandra Vučića, ali i Vlade Srbije, da ne zatvara preko noći ni rudarske kapacitete, ni termo kapacitete, se pokazala ispravnom", ocenila je ona.
Upitana koliko je srpski energetski sistem spreman na ovako ekstremne vrućine i suše, Đedović je ukazala da 1/3 proizvedene električne energije dolazi iz hidro sektora, te da svakako da suše i nedovoljni dotoci vode stvaraju veliki pritisak.
Ukazala je i da nizak vodostaj Dunava utiče na dopremu naftnih derivata, ali da za sada nema razloga za brigu i da se situacija pomno prati.
"Svesni smo da je uvoz na nekih samo 20 do 25 odsto bio u julu. Očekujemo verovatno da će biti ista situacija i u avgustu, jer se situacija sa nivoom Dunava nije promenila, iako je prekjuče došlo do povećanja vodostaja u Mađarskoj za nekih 19 santimetara. To je, svakako, dobro za regionalnu energetsku sliku. Međutim, kada su u pitanju naftni derivati, barže su na 30 odsto kapaciteta, kotacije dizela su izuzetno visoke i dalje", rekla je ona.