Srbija dobila novu Strategiju poljoprivrede: Šta država planira da uradi do 2034. godine

Vlada Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od 2026. do 2034. godine, kojom su utvrđeni konkretni pravci promene agrarne politike u narednom periodu, saopštilo je danas Ministarstvo poljoprivrede.

Naš izbor

Nova strategija poljoprivrede: Šta Srbija planira da uradi da bi povratila prehrambeni suverenitet

Strategija predviđa reformu sistema podsticaja kako bi veći deo javne podrške bio usmeren ka investicijama, modernizaciji proizvodnje, inovacijama i dugoročnoj održivosti poljoprivrednih gazdinstava.

Jedna od važnih promena biće reforma Registra poljoprivrednih gazdinstava, a predviđeno je i povećanje učešća i raznovrsnosti mera razvoja sela u ukupnim podsticajima, navodi se u saopštenju.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić istakao je da nakon usvajanja strategije sledi njeno pretvaranje u konkretne programe i mere i da ne bi trebalo poljoprivrednicima objašnjavati šta piše u strategiji, već šta će se zbog nje promeniti.

"Menjaćemo sistem podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, jačati investicije i preradu, organizovanje proizvođača i uređivati tržište. Za svaku meru moraćemo da znamo ko je sprovodi, u kom roku, koliko košta i kakav rezultat očekujemo", rekao je ministar.

Strategijom je predviđena izrada posebnog programa navodnjavanja i odvodnjavanja, što je posebno značajno zbog sve češćih suša i nestabilnih vremenskih uslova. Planirana je i primena klimatski pametne poljoprivrede, kao i podsticaji za integrisane ratarsko-stočarske sisteme.

Značajne promene planirane su i u organizovanju proizvođača pa je predviđeno uspostavljanje proizvođačkih organizacija i formiranje krovnih nacionalnih udruženja po granama poljoprivrede, kako bi proizvođači imali bolju poziciju na tržištu.

Strategija predviđa i uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda, modernizaciju pijaca i imenovanje ombudsmana za hranu, kao i primenu tržišnih standarda za sveže voće i povrće, jaja i živinsko meso.

"Proizvođač ne sme da bude najslabija karika u lancu. Zato nam je potrebno bolje organizovanje proizvođača, uređenije tržište i više prerade. Srbija treba da prodaje proizvod veće vrednosti, a ne samo sirovinu", naveo je ministar.

Jedan od prioriteta biće i povezivanje poljoprivrede sa naukom i savetodavnim službama. Predviđena je integracija poljoprivrednih savetodavnih usluga u sistem poljoprivrednog znanja i inovacija – AKIS, kao i uvođenje programa celoživotnog učenja.

Posebna mera odnosi se na mlade pošto su strategijom predviđene stipendije za decu poljoprivrednih proizvođača koja studiraju agronomiju, veterinu i druge srodne nauke.

Naš izbor

Kriza u stočarstvu: Zašto protestuju proizvođači mleka i kakve to veze ima sa Briselom?

Opšti cilj strategije, kako su naveli iz ministarstva, jeste obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i održivi razvoj sela.

Ističu da sprovođenje neće ostati na nivou opštih ciljeva i da će strategija biti razrađena kroz Nacionalni program za poljoprivredu, Nacionalni program ruralnog razvoja i trogodišnje akcione planove sa konkretnim aktivnostima, nosiocima, rokovima, potrebnim sredstvima i pokazateljima učinka. Prvi akcioni plan odnosiće se na period 2026–2028. godine.

"Sada sledi teži deo posla. Svaki cilj mora da dobije meru, rok, novac i merljiv rezultat. Po tome ćemo meriti uspeh ove strategije", poručio je Glamočić.