Kada je američki državni sekretar Marko Rubio rekao da svet treba da traži nove brodske puteve kako bi zaobišao blokirani Ormuski moreuz, malo je verovatno da je imao na umu arktički severni morski put.
Ipak, poslednjih meseci obećanje ovog kanala od 5.500 km – prosečenog kroz zaleđena mora ledolomcima na nuklearni pogon i osvetljenog suncem koje nikada ne zalazi ispod arktičkog horizonta – je poraslo.
Japan, Koreja i Indija su izrazile interesovanje za slanje tereta preko severnog morskog puta, ali je Kina uspostavila prvi planirani tranzit, a brodarska kompanija "Si ledžend" je nedavno pokrenula redovnu liniju.
Severna morska ruta, koja preseca Arktički krug duž severne obale Rusije, plovna je samo tokom toplijih meseci, ali se taj vremenski okvir proširio zbog smanjenja letnjeg morskog leda. Za neke brodove, ruta može više nego da prepolovi vreme potrebno da se stigne od Kine do Evrope.
Nakon jednog probnog putovanja 2025. godine, "Si ledžend" je pokrenuo redovnu kontejnersku liniju preko arktičke rute. Direktno putovanje od Ningbo-Džoušana do Felikstoua u Velikoj Britaniji traje samo 18 dana – u poređenju sa više od 40 dana preko Sueckog kanala.
Stručnjaci kažu da je ruta idealna za teret koji je osetljiv na temperaturu, uključujući električna vozila, litijumske baterije i solarne proizvode – čiji je Kina dominantni globalni izvoznik.
Kao jedina redovna komercijalna teretna linija na ruti, "Si ledžend" će testirati da li dugogodišnje arktičke ambicije Pekinga mogu da se pretvore u održivu redovnu trgovinsku rutu između Kine i Evrope.
Kineski predsednik Si Đinping prvi put je javno pozvao Kinu i Rusiju da razviju arktičke plovne rute i izgrade "polarni Put svile" 2017. godine. Sa geopolitičkim promenama i jačanjem saradnje Moskve i Pekinga, ideja je zaživela.
Rusija kontroliše najveći deo Severnog morskog puta i sada je nuklearna kompanija "Rosatom" ta koja izdaje dozvole za plovidbu i nadgleda plovidbu duž rute, a istovremeno obezbeđuje i ledolomce na nuklearne elektrane koji su potrebni za praćenje većine brodova.
Zapadni mediji, na čelu sa britanskim "Gardijanom" odmah su požurili da nađu razloge zašto arktička ruta ipak nije dobro rešenje i u igru je ušla ekologija, odnosno spekulacije šta bi sve moglo da pođe po zlu ako dođe do eventualnog izlivanja nafte a ruski spasioci ne stignu na vreme. Politika, odnosno sankcije i pokušaji izopštavanja Moskve i Pekinga, nisu ni pomenuti.
Li Sjaobin, glavni operativni direktor kompanije "Si ledžend", rekao je ovog meseca da je kriza na Bliskom istoku otkrila ranjivost Sueckog kanala i Ormuskog moreuza na regionalne previranja, pojačavajući potrebu za razvojem alternativnih trgovinskih puteva između Kine i Evrope.
Ruski predsednik Vladimir Putin ponovio je te komentare. Pa ipak, za Zapad je činjenica da Moskva kontroliše severnu rutu preveliki trn u oku da bi uvideli ili priznali prednosti iste.
"Stručnjaci" sada tvrde da veliki deo saobraćaja duž severne morske rute zauzima ruska "flota u senci".
"U 2025. godini bilo je stotinu takvih brodova pod međunarodnim sankcijama – ili skoro trećina teretnih brodova koji su plovili tom rutom", napisala je Ksenija Vahruševa iz fondacije za zaštitu životne sredine "Belona" u izveštaju prošle godine.
Izveštaji u 2026. godini ukazuju na to da se tranzit brodova iz takozvane "flote iz senke" preko Arktika odvija još bržim tempom, zahvaljujući blažim letnjim uslovima koji pomažu plovidbi.
"Sa trenutnim klimatskim promenama, možda ćemo moći da vidimo više vremena u godini kada će severna morska ruta biti otvorena za komercijalni brodarski promet", rekao je Vin Taj, profesor logistike i upravljanja lancem snabdevanja na Univerzitetu RMIT, dodajući da postoje neki dokazi da se to već dešava.
Ruski transporter LNG-a je mogao da započne rani tranzit kroz rutu u maju, zahvaljujući smanjenju letnjeg morskog leda. Protekle nedelje, posmatrači brodova su primetili neviđeni konvoj ruskih tankera koji su išli severnim putem kroz severnu rutu. Flota brodova, za koju se navodi da je prevozila oko 8 miliona barela nafte, prošla je na manje od 800 kilometara od severnog pola.
Uprkos svemu, "stručnjaci" smatraju da za sada severna morska ruta ekonomski nije isplativa. Bezbednosne zabrinutosti, visoki operativni troškovi, kratka sezona plovidbe i rizici od sankcija verovatno će nastaviti da ograničavaju arktički brodarski saobraćaj.
Svako izlivanje nafte bi stoga moglo biti "ekološka, kao i ekonomska katastrofa", kaže Taj. "Ne samo za Rusiju, već i za okolno područje."
"Da li se Severni morski put može koristiti kao zamena za Ormuski moreuz i Suecki kanal? Kratak odgovor je ne, ne za sada."