Državni dug SAD uspeo je da obori i najcrnje prognoze analitičara, jer je za samo pet meseci porastao za još bilion dolara. On se za samo deset godina više nego udvostručio i trenutno je premašio "psihološki prag" od 40 biliona dolara.
Stručnjaci su predviđali da će ukupno zaduživanje dostići 39,6 biliona dolara do kraja fiskalne 2026. godine, ali je američka vlada pokazala da to može i "bolje i brže", jer nastavlja da gomila dug turbo tempom, pošto potrošnja premašuje prihode za više od dva biliona dolara godišnje.
Kongresni budžetski ured (CBO) je saopštio da se SAD približavaju svom plafonu duga od 41,1 biliona dolara, a predviđa se da će dug porasti na oko 64 biliona dolara do 2036. godine. Brže akumuliranje duga znači da će sledeći rok za povećanje granice zaduživanja verovatno stići brže nego što se očekivalo. Analitičari sada kažu da bi zaduživanje moglo dostići prag od 41,1 biliona već početkom sledeće godine, što bi primoralo zakonodavce ili da ga suspenduju ili da ponovo povećaju granicu kako bi izbegli rizik od bankrota koji bi potresao ekonomiju.
Mihail Lobanov, zamenik direktora Ekonomskog instituta RAN je izjavio za RT Balkan da situacija u Americi trenutno podseća na period između 1979. i 1980. godine, kada su stigle prve kamate za isplaćivanje dugova i kada je zemlja upala u tu veliku zamku zbog podrške visokog nivoa životnog standarda, zbog čega su morali da se podižu ti krediti.
"Budžet je pod velikim pritiskom zbog rata u Iranu i predizborne potrošnje na zdravstvo, obrazovanje i ostalo. Ako imate deficit, kao jedan od instrumenata, morate da emitujete obveznice. U trenutnoj situaciji energetske krize, investitori koji kupuju te obveznice sada traže veće kamate. Kada imate veće kamate, vaša zaduživanja se povećavaju, jer morate da isplaćujete dug, pa još i kamatu. Onda to ide u 'spiralu duga i kamata''. Više kamate povećavaju deficit budžeta. To znači da vam je potrebno još više kredita i to pod nepovoljnim uslovima", objasnio je Lobanov.
On je ukazao da se u sve to sada "umešala" i cene nafte, jer investitori strahuju da će biti još gore i onda oni, logično, traže još veću kamatu, zbog te neizvesnosti.
"Ta spirala se samo produbljuje, jer imate veće zaduženje i još veći deficit i i onda je veoma teško da iz toga izađete", ukazao je Lobanov.
On je napomenuo i da su ekspresnom rastu američkog duga doprinele i carine koje je Donald Tramp uveo najvećim trgovinskim partnerima i dodao da one nemaju nikakvu ekonomsku logiku.
Izgubljeni prihodi od poništenih Trampovih tarifa koji se nisu slili u državnu kasu primorali su Ministarstvo finansija SAD da se brže zadužuje kako bi pokrilo državne račune.
Međunarodni monetarni fond (MMF) je više puta upozorio da će američki nacionalni dug porasti na 140 posto BDP-a u roku od pet godina, pozivajući Vašington da smanji svoj fiskalni deficit kako bi obuzdao prevelike trgovinske i tekuće račune. MMF je poručio Vašingtonu da mu je neophodan jasan plan fiskalne konsolidacije kako bi se dug vratio na održivu putanju pada.
Javni dug SAD, izdat za pokrivanje budžetskih deficita i finansiranje programa poput zdravstvene zaštite, odbrane i infrastrukture, smatrao se sigurnom globalnom imovinom. Njegove kamatne stope postavljaju referentne vrednosti za druga tržišta i pomažu u privlačenju stranog kapitala. Ali njegov galopirajući rast može povećati troškove zaduživanja i inflaciju, ugrožavajući ekonomsku stabilnost u zemlji i inostranstvu.
Pravnik Branko Pavlović kaže za RT Balkan da nema mnogo filozofije oko rapidnog američkog zaduživanja, jer oni "besomučno više troše nego što prihoduju kao budžet, dok je na drugoj strani ogroman problem što im rastu kamate na obveznice".
"Ulaze u kritični period, jer ukoliko im desetogodišnje obveznice pređu pet posto ili tridesetogodišnje šest procenata, onda po tom osnovu, oni idu u recesiju i duboke ekonomske probleme, zbog skoka kamata na osnovu kojih se formiraju mnoge druge kamate. To je samo pokazatelj da taj sistem nema kočnicu, ni upravljač kojim može da promeni svoje kretanje, tako da je njima finansijski slom neminovan", smatra Pavlović.
On podseća da je Ilon Mask bio angažovan da reši pitanje državnog duga, ali da je otišao, a da je taj problem ostao.
"Pojavljivao se u medijima šest meseci i upozoravao, a onda je digao ruke od svega, a oni su nastavili da guraju budžetski deficit na nivou od šest odsto, kao i za vreme Džozefa Bajdena. Jedini način da izbegnu krah finansijskog sistema je da postignu monopol u nafti, veštačkoj inteligenciji i dolaru. Ako Amerika ne može da ima svetski monopol nad time, nema izlaznu varijantu i ide u krah", tvrdi Branko Pavlović.
On ukazuje da su i pogrešnu Trampovu politiku carina platili građani Amerike kroz povećane cena, kao i uvoznici zbog gubitka dela svog profita, a da one nisu imale nikakav ekonomski efekat.
"Tarife su zapravo samo jedan mali dodatni element, a mnogo više je to jedan sistem koji je potpuno neracionalan. Ne bavi se time da gleda koga će da oporezuje i kako će da prihoduje nego gleda kako će određene interesne grupe da zarađuju, na teret države od koje oni takođe uzimaju kamate koje su sve veće i veće. Kada kažu da investitori traže sve veće i veće kamate, treba razumeti da su ti investitori iste te banke koje su osnivači Federalnih rezervi i koje takođe poskupljuju američke obveznice. Tako da je to dosta tužno, da država dođe u situaciju da ne oporezuje bankare, nego da uzima kredite od njih po visokim kamatama", objasnio je Branko Pavlović.
On je ukazao da građane Amerike najviše pogađaju visoke kamate.
"Pošto se mnogo zadužuješ i moraš da daješ sve više i više da neko kupi tvoje obveznice, a interesovanje je sve manje i manje i zbog rata u Iranu i zbog ostalih problema, raste inflacija i onda svako ko kupuje obveznice traži veću kamatu, kako inflacija ne bi pojela to što je uložio. To onda povećava i sve druge kamate koje građani plaćaju i na tekuće račune i na hipotekarne kredite i dovešće ih do toga da oni ne mogu da otplaćuju više svoje obaveze. Dovešće ih do ličnih bankrotstva", ukazao je Pavlović.