Rebalans budžeta na prvom mestu podrazumeva brigu o ljudima, ali i nastavak velikih kapitalnih investicija i dalja ulaganja u napredak i razvoj Srbije, izjavio je danas prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali obrazlažući na sednici Skupštine Srbije predlog rebalansa budžeta za 2026. godinu, saopštilo je Ministarstvo finansija.
Ministar finansija Siniša Mali branio je danas u Skupštini Srbije, tokom rasprave o rebalansu budžeta, predlog rebalansa ističući da se njime ne ugrožava udeo javnog duga u BDP-u, dok poslanici opozicije kritikuju predloženi rebalans tvrdeći da se deficit konstantno povećava.
"Briga o ljudima je okosnica rebalansa i suština naše politike", istakao da je važno razumeti kontekst u kome se rebalans budžeta predlaže, pre svega misleći na svetske izazove koji traju, sukobe i nestabilnosti koji stvaraju pritisak na cene nafte i naftnih derivata.
Ministar je ukazao da se, uprkos svemu Srbija dobro drži, sa inflacijom u julu od 1,9 odsto, stopom rasta od 3,4 odsto u prvoj polovini godine i 3,6 odsto u drugom kvartalu ove godine, "što nas svrstava među top tri, četiri ekonomije Evrope". Naveo je da će Srbija ove godine prvi put premašiti nivo BDP-a od 95 milijardi evra, dok je BDP 2013. godine iznosio 35 milijardi.
"Danas je naša ekonomija tri puta jača, a naredne godine, u godini Ekspa, očekujemo da BDP prvi put pređe sto milijardi evra. Sve što radimo, usmereno je ka kapitalnim investicijama i podizanju životnog standarda, i za rezultat imamo nikada brži rast ekonomije, istakao je Mali.
Poručio je i da je javni dug zemlje pod kontrolom, te da do kraja godine neće premašiti 45 odsto, što je daleko ispod Mastrihtskog ograničenja od 60 odsto, i duplo manje od zaduženosti evrozone koja iznosi 88-89 odsto.
Ministar Mali je, odgovarajući poslaniku Srbija centar - SRCE Slobodanu Cvejiću, koji je naveo da je Fiskalni savet u svom izveštaju napisao da je deficit budžeta Republike Srbije "neodrživ", pozvao Cvejića da pokaže na kojoj strani tog izveštaja piše da je deficit "neodrživ", s obzirom na to da je, kako je istakao, Fiskalni savet naveo da "rebalans ne predstavlja neposrednu pretnju makrofiskalnoj stabilnosti" i "javni dug bi trebalo da ostane ispod 45 odsto BDP-a".
"Kada govorite o visini deficita, treba da imate u vidu da je visina deficita neposredno vezana za udeo javnog duga u BDP-u. I ako imate situaciju da se udeo javnog duga u BDP-u smanjuje iz godine u godinu, to vam dovoljno govori da ni na koji način niste ugrozili makroekonomsku stabilnost", ukazao je Mali.
On je dodao da uvek treba porediti stopu rasta BDP-a i stopu rasta udela javnog duga u BDP-u, jer se na taj način može videti kako se koriste pozajmljena sredstva iz kredita.
Ministar je rekao da Srbija u ovom trenutku na računu ima oko 600 milijardi dinara, što znači da je potpuno likvidna, da ima više od 50 tona zlata u rezervama, kao i više od 30 milijardi evra deviznih rezervi, uz stabilan kurs uprkos pritiscima i izazovima.
"Cilj je da nastavimo sa ovakvim rastom i vidimo šta još možemo da uradimo za naše građane", rekao je ministar.
Istakao je da su prihodi budžeta ove godine veći od planiranih, i da je rebalansom predviđeno 112,5 milijardi dinara prihoda više u odnosu na inicijalni budžet.
"Neporeski prihodi, prihodi od PDV-a, dohotka, poreza na dobit, svi su veći od planiranog. Manji je samo planirani prihod od akciza jer smo ih smanjili za 20 odsto da bismo smanjili rast cena nafte i naftnih derivata", poručio je ministar Mali.
Obrazložio je da je rebalansom država tražila način da ostvareni veći prihodi dođu do građana Srbije.
"To je politika koja se zasniva na pomoći najugroženijima", istakao je Siniša Mali.
Više za kapitalna ulaganja
Poručio je da je predlogom rebalansa povećan budžet za kapitalna ulaganja koji iznosi sedam odsto BDP-a, odnosno oko 780 milijardi dinara.
"Srbija nikada više nije ulagala u auto-puteve, brze saobraćajnice, škole, vrtiće, energetiku, poljoprivredu", istakao je ministar.
Precizirao je da je njime predviđeno oko 30 milijardi dinara više za sektor zdravstva, da je za Ministarstvo poljoprivrede prvi put izdvojeno 7,3 odsto budžeta, te da je predviđeno i oko 25 milijardi dinara više za socijalnu zaštitu.
"Država je preuzela najveći deo tereta kriza na sebe", rekao je Mali.
On je kao brigu o ljudima naveo primere da će roditelji-negovatelji ubuduće primati mesečno 65.000 dinara, da država kroz Alimentacioni fond pomaže roditeljima koji sami brinu o deci, te da je planirana već najavljena jednokratna pomoć penzionerima, građanima koji primaju novčanu socijalnu pomoć, dečji dodatak, borački dodatak, borcima.
Dodao je da će 14. septembra penzionerima biti isplaćeno 35.000 dinara, 27.500 ili 20.000 dinara u zavisnosti od visine penzije, te po 25.000 dinara građanima koji primaju novčanu socijalnu pomoć, dečji dodatak, borački dodatak i po 10.000 dinara borcima. Plus, dodao je, od 22. do 25. septembra će svim punoletnim građanima Srbije biti isplaćeno po 6.000 dinara.
"Vrednost celog ovog paketa je 980,6 miliona evra, a on, osim jednokratnih pomoći, obuhvata i 30.000 vaučera za penzionere od po 10.000 dinara, kao i niže cene lekova", istakao je Mali, i dodao da se rebalansom ne odustaje od politike održavanja i zadržavanja makroekonomske stabilnosti uz visok rast.
Osvrnuo se i na činjenicu da će od 1. januara 2027. minimalna zarada u Srbiji iznositi 600 evra, nakon povećanja od 9,2 odsto, te uporedio rast sa 2011. godinom kada je minimalna zarada iznosila 15.700 dinara, dok će sada premašiti 70.000 dinara.
"Ispunjavamo obećanje koje smo dali, a u isto vreme, za 9,2 odsto biće povećan i neoporezivi deo dohotka", istakao je Mali.
Ministar je poručio da je stopa nezaposlenosti u Srbiji trenutno 8,9 odsto, te da je stabilno tržište rada cilj i u budućnosti, uz otvaranje fabrika i novih radnih mesta.
To nam je, istakao je on, osnova za još ubrzaniji rast i razvoj kako bi nam plate i penzije nastavile rast, ističući da je u decembru prošle godine prosečna plata u Srbiji prvi put premašila hiljadu evra.
"Postoji kredibilitet onoga što smo do sada uradili, jedina smo zemlja kandidat za punopravno članstvo u Evropskoj uniji sa investicionim kreditnim rejtingom", istakao je Mali i pozvao poslanike da usvajanje rebalansa i pratećih zakona koji se nalaze na dnevnom redu parlamenta.