Rejting agencija "Fič" donela je odluku da zadrži kreditni rejting Srbije na nivou BB+, kao i stabilne izglede za njegovo dalje povećanje.
Time se Srbija i dalje nalazi na samo korak od dobijanja investicionog rejtinga, uprkos izraženim neizvesnostima iz međunarodnog okruženja.
"Činjenica da je agencija Fič zadržala stabilne izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga, još jedna je potvrda izgrađene otpornosti domaće ekonomije na brojne globalne izazove", istakla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.
U svom izveštaju, agencija ističe da je ovakvu odluku donela zahvaljujući kredibilnom okviru ekonomske politike u Srbiji, ističući posebno važnost očuvane stabilnosti deviznog kursa u uslovima povišenih geopolitičkih i ostalih međunarodnih rizika; adekvatnost fiskalne politike i viši nivo ekonomske aktivnosti merene bruto domaćim proizvodom po glavi stanovnika u odnosu na zemlje sa istim kreditnim rejtingom.
Takođe, naglašava se i još jednom potvrđena otpornost bankarskog sektora, visok i adekvatan nivo deviznih rezervi, puna pokrivenost tekućeg deficita stranim direktnim investicijama i očuvana ukupna stabilnost platnobilansnih kretanja, što je posebno važno u uslovima visokih svetskih cena energenata i ukupnih rizika koji dolaze iz međunarodnog okruženja.
"Tokom 2022. godine izvoz robe i usluga povećan je za preko 30 odsto, uprkos usporavanju eksterne tražnje. Ostvaren je i rekordan nivo stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra, rast zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, dok je učešće problematičnih kredita svedeno na rekordno nizak nivo od 3,0 odsto. Sve to zajedno potvrđuje da smo kao nosioci ekonomske politike adekvatno odgovorili na višedimenzionalne potrese sa kojima se sve ekonomije suočavaju već pune tri godine", naglašava Tabaković.
Agencija ocenjuje i da je niži nivo bazne od ukupne inflacije, za pet procentnih poena na kraju prošle godine, rezultat relativno stabilnog kursa dinara prema evru, kao i adekvatne reakcije Narodne banke Srbije.
Ističu i da su inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede za tri godine unapred usidrena.
Ocenjuju i da će doći do popravljanja spoljne pozicije zemlje, kao rezultat manjih potreba za energentima zahvaljujući kreiranim zalihama, kao i zbog očekivano nižih cena energenata u ovoj u odnosu na prošlu godinu.
"Vrlo je važna i činjenica da u ovako neizvesnim međunarodnim okolnostima međunarodne institucije na vrlo sličan način kao i mi vide buduća ekonomska kretanja. To se posebno odnosi na inflaciju, koja bi već od drugog tromesečja, a možda i nešto ranije, trebalo da se nađe na silaznoj putanji, a da od druge polovine godine počne ozbiljnije da usporava", navela je Tabaković.
Kada je reč o javnim finansijama, agencija ističe da su rezultati u 2022. bili bolji od plana i procenjuje da će, uprkos povećanim izdacima za energente, u naredne dve godine fiskalni deficit biti smanjen na 1,4 odsto a javni dug opšte države na 50,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
"Ovakva očekivanja agencije po pitanju budućih makroekonomskih kretanja, uz mogućnost da ostvarenja u narednom periodu budu i bolja od projektovanih, biće ključna za dobijanje investicionog rejtinga", zaključuje Tabaković.