Vrednosti globalnih obveznica su danas naglo pale, produžavajući pad koji povećava troškove zaduživanja na najviše nivoe u poslednjih više decenija, dok sukob na Bliskom istoku podiže cene energije, što doprinosi strahovima investitora zbog inflacije i rasta državnog duga. Ovaj fenomen je izazvao globalnu rasprodaju državnih obveznica, usled čega su njihove cene pale, a prinosi, odnosno kamate, su skočili na višegodišnje i višedecenijske maksimume.
Prinosi državnih obveznica su referentna tačka za cene imovine na finansijskim tržištima, a viša cena novca znači veće kamatne stope na hipoteke za potrošače i teške izazove za državnu potrošnju kako troškovi finansiranja rastu.
Finansijski analitičar Čaru Čanana je izjavio za Rojters da investitori, kako bi pristali da finansiraju državne i korporativne dugove, sada sve češće traže veće kamatne stope i prinose, zbog inflacije, fiskalnih rizika i ogromne ponude duga koji izlazi na tržište.
Prinos na desetogodišnje američke trezorske zapise porastao je na skoro trogodišnji maksimum od 4,81 odsto, a dalji uspon prema 5 odsto verovatno će poremetiti već nesigurna tržišta akcija. Prinos desetogodišnjih obveznica Japana bio je iznad 3 odsto, što je najviši nivo u poslednjih 30 godina. Prinosi desetogodišnjih državnih obveznica Australije porasli su na 5,2 odsto, što je njihov najviši nivo u poslednjih 15 godina.
Troškovi zaduživanja u SAD su porasli dok trgovci nastavljaju da prate dešavanja na Bliskom istoku, nakon što su američke snage ranije izvele nove napade na Iran, a jedan tanker je pogođen nepoznatim projektilima u blizini obale Omana u Ormuskom moreuzu.
Ministar finansija SAD Skot Besent izjavio je za Si-En-Bi-Si da ima informacije koje tržište nema.
"Moje je uverenje da će japanska vlada i Banka Japana preduzeti korake koji će dovesti do jačeg jena", kazao je Besent i naglasio potrebu da Japan iskomunicira svoj put ka fiskalnoj održivosti, kao i "povećanje kamatnih stopa", tokom odvojenih sastanaka sa japanskom ministarkom finansija Sacuki Katajamom i guvernerom Banke Japana Kazoom Uedom.
Nagli porast prodaje obveznica od strane velikih tehnoloških kompanija koje agresivno prikupljaju novac za finansiranje buma veštačke inteligencije dodatno je pritisnuo tržište državnih obveznica.
Upozorenje evropskih bankara
Evropska centralna banka (ECB) je u svojoj analizi objavila da američki tehnološki giganti poput "Gugla", "Amazona" i "Majkrosofta" sve više koriste tržište evroobveznica kako bi finansirali ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju, što bi moglo da poveća troškove zaduživanja i za druge kompanije, ali i za države.
Kompanije poznate kao "hiperskaleri" mogle bi, prema procenama analitičara, do 2028. godine da ulože čak 1.000 milijardi dolara u AI, a zbog toga će morati da se u većoj meri oslanjaju na tržišta obveznica širom sveta, prenosi Rojters.
Američki tehnološki giganti trenutno imaju oko 40 milijardi evra obveznica na tržištu evrozone, što je relativno mali deo ukupnog tržišta, ali oni su ove godine činili gotovo 10 odsto ukupne nove emisije korporativnih obveznica.
ECB upozorava da bi veliki talas novih emisija mogao da istisne konkurente, jer je kapacitet investitora da apsorbuju velike količine novog duga ograničen. Ako investitori zahtevaju veći prinos za kupovinu novih obveznica, troškovi finansiranja mogli bi da porastu širom tržišta.
Tehnološke kompanije bi, prema analizi, mogle da povećaju troškove zaduživanja i drugim sektorima, uključujući države i nadnacionalne institucije, jer se svi takmiče za isti kapital investitora.
Dodatni rizik predstavlja i mogućnost da su kreditni rejtinzi velikih tehnoloških kompanija previsoki.
Autori teksta u ECB blogu upozoravaju da se rejting agencije delom oslanjaju na pretpostavke o budućem rastu prihoda i nivou zaduženosti koje možda neće biti ostvarene, što bi moglo dovesti do pogrešnog vrednovanja kreditnog rizika.