Višemesečni spor između najvećeg trgovinskog lanca u Srbiji i države definitivno će dobiti svoj epilog na sudu. Pred Međunarodnim centrom za rešavanja investicionih sporova (ICSID) formiran je tribunal koji treba da odluči da li je Srbija prekršila Bilateralni investicioni sporazum sa Holandijom, kada je ograničila trgovačke marže. Postupak se pokreće na osnovu zahteva za arbitražu kompanije "Ahold Delez" u vezi sa regulatornim merama koje je Vlada Srbije sprovela u septembru prošle godine.
Na internet stranici ICSID-a, se navodi da je 4. avgusta formiran tribunal, a da su se obe strane saglasile da predsednik bude Kavinder Bul, advokat iz Singapura.
Vlada Srbije je inače uredbom ograničila trgovačke marže od 1. septembra 2025. do kraja februara 2026. za oko 20.000 proizvoda, koji obuhvataju osnovne životne namirnice, kućnu hemiju i higijenu, po kojoj najviša stopa marže u trgovini na malo, obračunata na prodajnu cenu bez poreza na dodatu vrednost, ne može biti veća od 20 odsto.
Uredbom su obuhvaćeni svi veliki trgovinski lanci, ali je "Delez", koji je najveći, zapošljava najviše radnika i ubira najveći profit, jedini javno negodovao da će zbog pada prometa i profita morati da zatvori 25 prodavnica, a potom je menadžment odlučio i da "presavije tabak". Iako ovaj trgovinski lanac ističe da je pretrpeo ogromnu štetu zbog ograničenja marži, potrošači smatraju da je efekat vladinih mera na cene robe u njihovim radnjama bio minimalan i da većinu cena nisu ni snizili. Iz udruženja potrošača tvrde da su marže u "Delezu" bile između 42 i 46 odsto i zato i ne čude njihovi odlični poslovni rezultati prethodnih godina, koje sada više ne mogu da ponove.
Ekonomista i analitičar Nenad Bumbić smatra da nije trebalo da dođe do tužbe "Deleza", ali ni do ograničavanja marži, već da je država trebalo da insistira na zaštiti konkurencije.
"Argument koji ide u prilog 'Delezu' je to što postoji sporazum o zaštiti investicija kojim se toj kompaniji garantuju tržišni uslovi poslovanja, a mera o ograničenju marži nije baš tržišta. Država je htela da učini nešto pozitivno i dobro, da olakša potrošačima. Argument na strani države je to da postoji monopol ili duopol i da su se trgovci dogovarali oko cena, ali država je trebalo da insistira da Komisija za zaštitu konkurencije radi svoj posao i da preduzme neke akcije i da ih kazni", smatra Nenad Bumbić.
"Delez Srbija" je u februaru saopštio da je "odluka Vlade Srbije uticala na više od 85 odsto prihoda kompanije kao i da su bili primorani da donesu odluku o zatvaranju 25 prodavnica i obustave investicije planirane za 2026. godinu, što je dovelo do gubitka više stotina radnih mesta u Srbiji.
"Ove regulatorne mere u Srbiji uključuju zakonsko ograničenje maloprodajnih marži, nabavnih cena i naknada dobavljačima, kao i uvođenje prava veta dobavljača na povlačenje proizvoda iz asortimana i smanjenje porudžbina. Ova iznenadna i državna intervencija bez presedana na maloprodajnom tržištu utiče na više od 85 odsto prihoda kompanije 'Delez Srbija'. Kompanija je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4 odsto, dok je primena uredbe tokom samo četiri meseca u 2025. dovela do značajnih gubitaka", naveli su iz kompanije.
Iz kompanije su naveli da su se odlučili na zahtev za arbitražu nakon višemesečnih intenzivnih napora da se, kako je navedeno, kroz konstruktivan dijalog sa srpskim vlastima pronađu rešenja koja bi bila u interesu potrošača, privrede i dugoročnog investicionog ambijenta Srbije.
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević je u februaru izjavila da je vest da je kompanija "Ahold Delez" zatražila arbitražu pred međunarodnim sudom u Vašingtonu zbog ograničavanja trgovačkih marži očekivana i istakla da "Delez" kao investitor nije diskriminisan, kao i da država uprkos pritiscima i pretnjama nije htela da odustane od uredbe.
Kada je "Delez" najavio zatvaranje jednog broja objekata, ministarka je rekla da je to samo delom posledica Uredbe o ograničenju marži, ali zato što su trgovinski lanci kroz određene namete prema dobavljačima, a i kroz cene koje su potrošači plaćali, pokrivali gubitke tih radnji. Ona je istakla da je Uredba je naterala trgovce da budu efikasniji i da će zapravo "Delez" morati da zatvori neke od svojih objekata koji su i inače donosili gubitke. Ona je rekla i da je ovaj trgovinski lanac je proteklih godina smanjivao broj zaposlenih, dok je povećavao broj maloprodajnih objekata i podizao cene.
"'Delez' je najveći broj zaposlenih imao u 2020. godini – 12.900, a onda je od 2021. pao njihov broj za 1.300 radnika i u 2022. je nastavio da pada, te je od 2020. do 2022. 'Delez' imao 1.500 radnika manje. Paralelno s tim povećavali su broj prodajnih objekata. U 2022–2024. počelo je da dolazi do rasta broja zaposlenih i tu su se stabilizovali na 12.400 zaposlenih, a istovremeno je broj njihovih objekata povećan za gotovo 100. U prošloj godini se broj zaposlenih stabilizovao, ali se nije vratio na taj neki nivo iz 2020, već se u odnosu na tada smanjio za 500", navela je Lazarevićeva.
Dodala je da se paralelno događao i rast cena, koji je krenuo od pandemije.
"Razumem njihovu poslovnu politiku da žele da budu još prisutniji, da niču njihove radnje svuda kao pečurke, ali to treba da bude rezultat jedne pametne promišljene poslovne politike", kazala je Jagoda Lazarević.
Iz udruženja potrošača su tada tvrdili da iza svega stoji pokušaj da se sabotira zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi. Ovaj propis, koji je u međuvremenu stupio na snagu, trebalo bi trajno da reši problem visokih cena hrane i da "trgovce dovede u red", a ministarka je nagovestila da je "skrojen" po meri Brisela, odnosno da će "država imati evropski zakon koji će urediti stvari koje su već uređene u EU".