Sve veći apetit Kine za tečnim gasom izaziva glavobolju Evropi
Evropa je preživela zimu bez energetske krize zahvaljujući Kini, piše "Blumberg". Stroge mere borbe protiv kovida ograničile su ekonomski rast Kine i njen apetit za tečnim prirodnim gasom (LNG), što je omogućilo drugima da se snabdeju istim.
Ta "pomoć" bi sada mogla da se pretvori u uticaj jer Kina žuri da obezbedi LNG za naredne godine, potpisujući najdugoročnije kupoprodajne ugovore od bilo koje druge zemlje.
Prema analizi podataka "Blumberga", kompanije sa sedištem u toj zemlji čine otprilike 15 odsto svih ugovora o isporuci LNG do 2027.
Čak i ako ti kineski kupci na kraju preprodaju velike količine najboljim ponuđačima u Evropi - kao što su to učinili prošle godine - i dalje bi preuzeli kontrolu nad ogromnim delom ključnog energenta. To je trend koji se vidi u mnogim proizvodima, od bakra do retkih zemnih metala, navodi "Blumberg".
Procenjuje se da je Kina prošle godine preprodala najmanje 5,5 miliona tona LNG-a, prema mesečnom istraživačkom izveštaju "ENN Enerdžija" iz januara. To je ekvivalentno otprilike šest odsto ukupnog obima spot tržišta, što zemlju čini ogromnim dobavljačem.
"Da nije bilo niže kineske potražnje LNG-a 2022. godine, globalno tržište gasa - i evropska energetska bezbednost - bili bi u daleko opasnijem stanju", kaže Sao Kavonić, energetski analitičar u "Kredi Svis grupi".
Prema podacima "Blumberga", Kina je potpisala više ugovora sa američkim izvoznicima nego bilo koja druga zemlja od 2021. godine, a "Sinopek" je prošle godine potpisao jedan od najvećih ugovora LNG industrije ikada sa Katarom. Na vidiku je još poslova, pošto su kompanije u pregovorima sa izvoznicima u SAD, a takođe su u pregovorima sa Katarom, Omanom, Malezijom i Brunejem, kažu ljudi koji su upoznati sa ovim razgovorima.
"Kina evoluira od brzorastućeg uvoznog tržišta do fleksibilnijeg igrača sa povećanom sposobnošću da uravnoteži globalno tržište LNG-a", naveo je "Šel" u svom godišnjem izveštaju o izgledima za LNG objavljenom prošle nedelje.