Dok biznismeni i političari u Evropskoj uniji uglavnom vide samo profit i ogromno "slobodno tržište", poljoprivrednici gledaju i malo dalje, preko "komšijskog plota" i na primeru Hrvatske i njenog ulaska u EU otkrivaju i bolne lekcije. Hrvatsko iskustvo pokazuje da EU fondovi donose nove šanse, ali da nespreman ulazak na surovo evropsko tržište može da desetkuje domaću proizvodnju.
Zvanični statistički podaci pokazuju da je od ulaska Hrvatske u Evropsku uniju ugašeno više od 40 odsto poljoprivrednih gazdinstava. Nakon otvaranja granica i ulaska na zajedničko tržište EU 2013. godine, hrvatski poljoprivrednici su se suočili sa šokom snažne konkurencije i strogih evropskih pravila. Mnogi mali proizvođači koji nisu imali sredstava za investicije ili nisu uspeli da se prilagode novim propisima bili su prinuđeni da ugase svoju proizvodnju.
Miloš Jovanović, nosilac liste "Autentična desnica – dr Miloš Jovanović", na tribini te koalicije u Jagodini skrenuo je pažnju na ovaj problem i ukazao da bi članstvo Srbije u EU značilo smrt za srpsku poljoprivredu upozoravajući da bi strana konkurencija preplavila domaće tržište.
"Srpska poljoprivreda ne bi bila konkurentna na domaćem tržištu zato što kao država ne bismo bili dovoljno jaki da je zaštitimo na granicama, odnosno da kontrolišemo uvoz i izvoz poljoprivrednih proizvoda", rekao je Jovanović i dodao da liberalizacija tržišta u toj oblasti potiče iz trgovinskih sporazuma sa zvaničnim Briselom.
Srbija je sa EU već potpisala sporazum koji ima jaču snagu od našeg zakona i sve propise moramo prilagođavati tom međudržavnom sporazumu. Srpski poljoprivrednici su na protestima početkom godine isticali da je glavni krivac za mlečnu krizu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom iz 2008. godine, za koji država nije bila spremna, a koji je srpskog seljaka ostavio na vetrometini - da se bori sa evropskim farmerima čija je proizvodnja dotirana više nego izdašnim subvencijama.
Potpuno svesna pogubnih efekata liberalizacije mlekarskog tržišta, EU je prethodno godinama ozbiljno radila na poboljšanju položaja svojih farmera, odnosno na pronalaženju alternativa za one koji ne budu mogli da izdrže nametnutu tržišnu utakmicu. Srbija je, s druge strane, svoje stočare isterala na ledinu slobodnog evropskog tržišta, ne pitajući se da li to mogu da prežive. Danas zato, država nema mehanizme da samostalno odlučuje, već za svaki potez kojim bi eventualno zaštitila svoje farmere mora da pita Brisel.
Poražavajuće je bilo priznanje hrvatskih analitičara, koji su krajem prošle godine ukazali da je Hrvatska postala jedan od najvećih uvoznika hrane u EU i da bi bez uvoza – za sedam dana ostala bez hrane. Oni su upozorili da se nastavak rekordnog uvoza pokazuje kao posledica izostanka rešavanja ključnih problema – pada proizvodnje i izvoza proizvoda niske dodate vrednosti. Od ulaska Hrvatske u EU do kraja prošle godine uvezeno je poljoprivrednih proizvoda u vrednosti većoj od 42 milijarde evra, uz kumulativni trgovinski manjak od 14,5 milijardi.
Prema podacima iz lokalnih medija, danas u Hrvatskoj posluje oko 160.000 poljoprivrednih gazdinstava. Prema podacima "Evrostata", Hrvatska je zabeležila najveći procentualni pad zaposlenih u poljoprivredi u celoj EU. U periodu od 2013. do 2023. godine, broj radnika u ovom sektoru prepolovio se sa 128.000 na svega 63.000 ljudi.
Stručnjaci ukazuju da je pad broja poljoprivrednih gazdinstava u Hrvatskoj posle ulaska u EU posledica, snažne konkurencije, nespremnosti malih proizvođača za modernizaciju, ukrupnjavanja poseda i promene sistema subvencija. Iako je vrednost proizvodnje nominalno rasla usled inflacije, njen fizički obim i realna produktivnost su opali, naročito u stočarstvu. Analitičari napominju da je evropsko tržište nemilosrdno i da ne prašta greške, zato je veoma važno da svako ko uđe u trku maksimalno uloži i znanje i trud da bi pratio konkurenciju.
Prema konačnim podacima Popisa poljoprivrede iz 2023. broj poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je 508. 325. Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava, 2.002 gazdinstva su u vlasništvu pravnih lica i preduzetnika, dok je čak 99,6 odsto udeo porodičnih poljoprivrednih gazdinstava. Najveće učešće u ukupnom broju poljoprivrednih gazdinstava ima Zlatiborska oblast sa 8,5 odsto. Što se tiče starosne strukture porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, 44,7 odsto nosioca gazdinstava ima preko 65 godina, dok svega 0,9 odsto onih na kojima se gazdinstvo vodi ima između 15 i 25 godina.
Predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije Milija Palamarević kaže da postoji realna opasnost i rizik da se isto to desi i sa domaćim stočarima i ukazuje da ova organizacija zajedno sa Udruženjem proizvođača mleka mačvanskog okruga dve godine radi na tome da ubedi nadležne da je Srbiji neophodan suverenitet u proizvodnji hrane.
"Trudili smo se u protekle dve godine da na jedan normalan način, bez ikakve politizacije, ukažemo ovoj državi da je prehrambena proizvodnja i očuvanje prehrambene sigurnosti za naredni period nešto što nam je najbitnije. Interes i cilj Evrope je da se domognu našeg tržišta, gde će svoje proizvođače praktično da uzdignu i da dobiju rasterećenje svog tržišta prehrambene proizvodnje, bez obzira da li je to mleko ili meso. Cilj naših udruženja je bio da država ojača domaće proizvođače. To je ono što su u Evropi radili pre 40 godina, jer je država njima ulagala u opremanje objekata, u mehanizovanje i ta gazdinstva su dovedena do savršenstva, da farmeri nemaju dodatne troškove ulaganja. Gazdinstvo koje napravi da ima jednu robot mužu od 80 krava, ne možete lako ugasiti ni sa niskom cenom mleka, dok naša gazdinstva koja nisu razvijena, bilo kakva kriza ili nepogodnost poljulja i preti im gašenje", ističe Palamarević.
On napominje da su stočari tražili od države da podigne premiju za mleko sa 10 na 20 dinara i ona je podignuta na 19 dinara, kao i da je država reagovala i da su bili uvedeni prelevmani u kratkom vremenskom periodu, jer su tada stočari bili pred ivicom uništenja. Odobrena je i dodatna nova mera, 100.000 dinara po junici, kao i subvencija od 25.000 po grlu, koja je podignuta na 45.000 dinara, pa posle na 55.000 po muznom grlu. On, međutim, ističe da bi te mere država trebalo da zadrži bar još tri godine.
"One su dale rezultate, proizvođači su krenuli u opremanje objekata, imamo 40.000 novih grla u registru. Ulaskom u EU bi se stalo sa tim merama, a mi ćemo nestati kao što su oni u Hrvatskoj. Oni su sa 60.000 gazdinstava koja su držala i gajila krave, pali na 2.000 gazdinstava. To će se i nama desiti u narednom periodu ako država ne zadrži mere koje je uvela i ako bude srljala u EU", smatra Palimarević.
On podseća da se stoka pre tri godine prodavala u bescenje i da su se praznile štale po Srbiji i tvrdi da je situacija sada ipak malo drugačija.
"Država mora da stane uz proizvođače i da budemo spremni, da bilo kakva kriza, katastrofa ili rat, ne mogu da nas pokolebaju, mi treba da imamo svoju prehrambenu sigurnost. To je moguće u našoj državi i vrlo je lako, u odnosu na druge zemlje poput Grčke ili Severne Makedonije, koje žive na kamenu i nemaju nikakve uslove da gaje stoku. Svakako, država sama treba što duže da odgađa ulazak u EU, naročito zbog ovoga, jer će samo tako obezbediti sebi siguran hleb i u narednom periodu. Jer, ako se bilo šta desi nepovoljno, mi ostasmo gladni. Odnosno, vi u gradu, mi ćemo ovde imati za nas", poručuje predsednik Udruženja odgajivača goveda centralne Srbije.
Vlada Srbije je u avgustu usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period od 2026. do 2034. godine, kojom su utvrđeni konkretni pravci promene agrarne politike u narednom periodu, a njen opšti cilj, kako su naveli iz Ministarstva poljoprivrede, jeste obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, obezbeđivanje prehrambene sigurnosti stanovništva, povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i održivi razvoj sela.
Kako se u sve te planove uklapa izlazak na "evropsku pijacu" tek bismo mogli da osetimo – i na tanjiru i u novčaniku.