Domaćinstva koja se greju na prirodni gas i drva imaće ove sezone najjeftinije grejanje, dok će najveći izdatak imati ona koja imaju etažno grejanje na struju, pokazala je analiza Agencije za energetiku rađena na osnovu cena energenata sredinom septembra. U odnosu na prošlu godinu, najviše su porasli troškovi grejanja na pelet i to za oko 50 odsto, pa će ceh umesto 76.000 dinara sada biti oko 114.000 dinara. Troškovi grejanja korišćenjem prirodnog gasa i struje ove grejne sezone isti kao i prethodne, dok su, u odnosu na prethodnu grejnu sezonu, cene ogrevnog drveta veće do 13 odsto.
Iz Agencije za energetiku navode da je za stan od 60 kvadrata koji se greje 16 sati dnevno na temperaturu od 20 stepeni Celzijusa ukupan trošak za šest meseci oko 59.500 dinara, što je, kako ističu, na nivou najpovoljnijeg grejanja korišćenjem drveta. Domaćinstva koja se greju korišćenjem drva u područjima Srbije u kojima se ono može nabaviti po nižim cenama, na primer 7.300 dinara po metru kubnom, i ukoliko imaju novije peći čija je efikasnost veća, recimo 65 odsto, troškovi grejanja će iznositi oko 60.000 dinara.
Značajno veće troškove, 99.300 dinara, imaće domaćinstva koja koriste skuplje ogrevno drvo, sa cenom 10.200 dinara po kubiku i imaju peći niže efikasnosti.
Domaćinstva koja koriste pelet, ako se sagoreva u efikasnijim pećima konstruisanim za ovo gorivo, imaće troškove od 114.000 dinara, što je za čak 38.000 dinara više nego prošle godine. Građani koji koriste ugalj će morati da izdvoje između 81.000 i 102.000 dinara, u zavisnosti koju vrstu uglja koriste.
Domaćinstva koja koriste ulje za loženje imaće troškove od 167.600 dinara, dok se za korišćenje propan butan gasa mora izdvojiti oko 187.000 dinara.
"Troškovi grejanja električnom energijom su nepromenjeni u odnosu na prethodnu godinu. Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći imaće troškove od 102.700 dinara, ali samo ukoliko se isključivo koristi jeftinija noćna električna energija. Dopunjavanje peći korišćenjem skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećava troškove za oko 40 odsto, tako da oni iznose 142.000 dinara", navode u Agenciji za energetiku.
Domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje moraju izdvojiti više od 250.000 dinara za električnu energiju i to je, prema trenutnim cenama, najskuplji vid grejanja u ovoj grejnoj sezoni.
Profesor Miloš Banjac sa Mašinskog fakulteta u Beogradu kaže za RT Balkan da precizna statistika ne postoji, ali da se procenjuje da gotovo polovina domaćinstava u Srbiji koristi ogrevno drvo kao glavni energent za grejanje.
"Interesantno je da je gas najpovoljniji, gotovo isto koliko je i najjeftinije drvo, ali s druge strane, u računici Agencije za energetiku nedostaje kalkulacija za troškove daljinskog grejanja. Toplane inače uglavnom greju na gas, a računi koje domaćinstva plaćaju za ovu vrstu grejanja bi bili pri vrhu tabele, tek nešto jeftiniji od troška za grejanje na električnu energiju. Tu vidimo jednu nelogičnost, jer je isto gorivo, a cena je gotovo duplo veća nego da se grejete direktno na gas. U toj statistici nema ni toplotnih pumpi, a to je isto grejanje na električnu energiju, a ono bi bilo među vrstama koje se isplate, jer je ukupan trošak za sezonu između 80.000 i 90.000 dinara", napominje Miloš Banjac.
Profesor kaže da su drvo i pelet poskupeli, ali da možemo očekivati da se do kraja sezone poveća i cena struje, a što se u prognozi Agencije za energetiku ne vidi.
"Oni daju dosta pretpostavki u toj svojoj računici, jer je teško u ovom trenutku dati tačnu cenu električne energije, koja se troši za grejanje. To je komplikovan mehanizam, zbog tri zone potrošnje. Imali smo već najave da će cena struje da poskupi, jer nam je Međunarodni monetarni fond (MMF), dao taj zadatak. To se neće desiti sad pre izbore, ali grejanje na struju će uskoro sigurno biti skuplje i zato je bolje ili prelaziti na te toplotne pumpe ili menjati vrstu grejanja", ukazuje profesor Banjac.
On je objasnio da je to izdatak, jer svaka toplotna pumpa košta bar 1.000 evra, ali da se ta promena za nekoliko sezona ipak isplati.
Na izbor sistema grejanja, pored cene energenta, utiču i izolacija i kvadratura objekta. Prilikom donošenja odluke, vlasnici kuća i stanova trebalo bi da uzmu u obzir dostupnost energenta i stabilnost snabdevanja, pogotovo u špicevima sezone.