Šta je pokazao izveštaj MAT-a: Kolika je avgustovska inflacija u Srbiji?

Avgustovska inflacija u Srbija bila je manja nego u Evropskoj uniji (EU) i evrozoni, navodi se u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) i dodaje da je međugodišnja inflacija, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, u Srbiji u avgustu iznosila 2,5 odsto, a u EU i evrozoni 3,2 odsto.

Od 27 zemalja članica EU, manju međugodišnju inflaciju nego Srbija u avgustu je imalo svega sedam zemalja i to Švedska, Estonija, Češka, Mađarska, Malta, Danska i Finska. S druge strane, najveće stope inflacije zabeležene su u Rumuniji 6,3 odsto, Litvaniji 5,6 odsto, na Kipru 5,2 odsto i u Bugarskoj 5 odsto.

U evrozoni je međugodišnja inflacija u avgustu povećana za 0,3 procentna poena u odnosu na jul, dok je na nivou cele Evropske unije ovo povećanje iznosilo 0,2 procentna poena. Posmatrano po pojedinačnim zemljama, međugodišnja inflacija je u avgustu u odnosu na jul povećana u 20 zemalja članica, pri čemu je ovo povećanje bilo veće od 0,5 procentnih poena u šest zemalja i to u Grčkoj, na Kipru, u Španiji, Belgiji, Luksemburgu i Bugarskoj.

Inflacija u Srbiji u julu manja nego u Evropskoj uniji: Gde su najviše porasle cene

S druge strane, smanjenje međugodišnje inflacije u avgustu u odnosu na jul zabeleženo je u šest država članica, pri čemu je ovo smanjenje bilo veće od 0,5 procentnih poena u dve zemlje a to su Rumunija i Estonija.

Razlike u međugodišnjem rastu cena u avgustu između Srbije i EU i evrozone, izražene su kod svih grupa proizvoda, osim energije. Tako je na primer u Srbiji zabeležen međugodišnji pad cena hrane od 3,2 odsto, dok je u Evropskoj uniji registrovan međugodišnji rast od 1 odsto. S druge strane, u Srbiji je registrovan osetno veći međugodišnji rast cena neenergetskih industrijskih proizvoda i cena usluga.

Za koliko je porastao BDP u prvih osam meseci

Realni BDP Srbije je u prvih osam meseci ove godine porastao za oko 3,6 odsto međugodišnje, objavljeno je u biltenu uz ocenu da ovakav rast svrstava Srbiju među najbrže rastuće ekonomije u Evropi. U tekstu o oceni privredne aktivnosti ističe se da su rastu najviše doprinele ostale usluge, neto porezi i trgovina.

Industrijska proizvodnja je u avgustu 2026. pokazala blagu stagnaciju i bila je za 0,5 odsto manja nego prošle godine, pri čemu je rast zabeležen u rudarstvu i energetici. Kumulativno, od januara do avgusta beleži se tek simboličan rast od 0,1 odsto, uz snažne eksterne pritiske, odnosno sankcije, protekcionizam Evropske unije (EU), kriza evrozone, koji sputavaju jači zamah domaće proizvodnje.

Kada je reč o spoljnotrgovinskoj razmeni, ona nastavlja da raste, pa je u prvih osam meseci robni izvoz porastao za 8,8 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom poboljšana je na 82,3 odsto, pošto je lane u istom periodu iznosila 79,1 odsto.

Što se plata tiče, rast neto zarada u julu je iznosio 9,2 odsto realno u odnosu na isti period prethodne godine.