Bogati pred recesijom: Ekonomije popuštaju pod teretom energetske krize i visoke inflacije
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) snizila je prognozu globalnog ekonomskog rasta i upozorila da bi mnoge države mogle da se suoče sa recesijom sledeće godine.
Kako navode iz OECD, nakon pokretanja ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, energetska i kriza povezana sa inflacijom prete da prouzrokuju recesiju u velikim evropskim i svetskim ekonomijama.
Posebno pesimistični su u pogledu prognoza za Evropu,čije su finansije direktno izložene posledicama sukoba u Ukrajini.
Projekcije globalnog rasta sa tri odsto, prema najnovijim prognozama, pašće na 2,2 odsto u 2023. godini, što predstavlja dodatan pad u odnosu na predviđanja od 2,8 odsto iz juna meseca, ističu u OECD.
Predviđa se da će globalna proizvodnja iduće godine biti za 2,8 milijardi dolara niža u odnosu na prognozu koju je OECD objavio pre početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.
"Globalna ekonomija izgubila je zamah u svetlu ničim izazvanog, neopravdanog i nelegalnog agresivnog rata Rusije protiv Ukrajine. Rast BDP je zaustavljen u mnogim ekonomijama, a ekonomski pokazatelji ukazuju na produženo usporavanje", rekao je generalni sekretar OECD Matijas Korman.
Prema prognozama OECD, privredni rast evrozone usporiće sa 3,1 odsto na samo 0,3 odsto u 2023. godini, što ukazuje da će zemlje članice barem deo godine biti u recesiji koja podrazumeva negativan privrednom rastu u dva uzastopna kvartala.
To predstavlja dramatičan pad u odnosu na projekcije OECD iz juna, kada je rečeno da će ekonomija evrozone sledeće godine porasti za 1,6 odsto.
OECD je objavio izuzetno tmurne prognoze koje se tiču nemačke privrede, koja je zavisna od ruskog gasa. Prema predviđanjima, pad u ovoj zemlji projektovan je na 0,7 odsto.
Iz organizacije upozoravaju da će dalji poremećaji u snabdevanju energijom dodatno podstaći inflaciju u Evropi, što bi mnoge zemlje poguralo u recesiju tokom cele naredne godine.
"Monetarna politika će morati da nastavi da se pooštrava u većini velikih ekonomija kako bi se trajno ukrotila inflacija", rekao je Korman na konferenciji za novinare, dodajući da je ciljani fiskalni stimulans koji je ključ za vraćanje poverenja potrošača i preduzeća.
Iako daleko manje zavisne od izvoza energije od Evrope, kriza se očekuje i u Sjedinjenim američkim državama, jer Federalne rezerve povećavaju kamatne stope kako bi se izborile sa inflacijom. Iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj predviđaju da će ekonomija SAD sa 1,5 pasti na samo 0,5 odsto iduće godine.
Brojne vlade povećavaju vrednost paketa podrške kako bi podržale preduzeća i domaćinstva u vreme borbe sa visokom inflacijom, a OECD smatra da bi mere pomoći trebalo da budu usmerene na one kojima su najpotrebnije.
Takođe, dodaju, trebalo bi da budu privremene kako se ekonomije ne bi dodatno opterećivale nakon zaduživanja nastalim za vreme perioda pandemije virusa korona.
