Kako da padnu cene: Stručnjak objasnio od čega zavisi stabilizacija tržišta nafte

Energetsko primirje između Rusije i Amerike, kojim je delimično ukinuta zabrana izvoza ruskog dizel goriva i kojim je omogućeno plasiranje tog energenta na američko i svetsko tržište, nije dovoljno da zaustavi rast cena energenata, ali je to je pozitivna vest, jer pokazuje da velike sile mogu da sarađuju i da se dogovore, izjavio je Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

On je rekao da bi povratak većih količina ruskog dizela na svetsko tržište mogao da izazove trajniji pad cena u dugom roku, ali ne u ovom kratkom roku, imajući u vidu da se evropska privreda navikla na izvore energenata iz drugih zemalja, zbog čega je EU morala da poveća cene tih energenata.

Rusija delimično ukida zabranu izvoza dizela, plasira na svetsko tržište 500.000 tona

Stanić je istakao da ukoliko bi se ruska nafta vratila na međunarodno tržište u količinama koje su bile pre sukoba u Ukrajini i sankcija EU prema Rusiji, onda bi došlo do stabilizacije svetskog tržišta i nižeg nivoa cene od koje bi korist imala i evropska privreda.

"Međutim, da bi se to desilo, nije potrebna samo ruska nafta već i nafta koja dolazi i iz Irana, Venecuele, a s druge strane potrebno je i jedno šire geopolitičko primirje, odnosno mir", ocenio je Bojan Stanić.

On je rekao da ovo jeste pokazatelj da bez ruskih energenata ne može da se obezbedi stabilnost svetskog tržišta, ali ne i evropskog, jer je "Evropa uspela da se prilagodi i da funkcioniše bez ruske nafte". Prema njegovim rečima, kada bi se na tržištu našla nafta iz Rusije, Amerike, Venecuele, Bliskog istoka, to bi sve rezultiralo dugoročnim smanjenjem cena.

Naš izbor

Pojas za spasavanje iz Moskve: Kako će se sporazum Putina i Trampa odraziti na tržište dizela

Odgovarajući na pitanje da li se može očekivati da EU nakon ovog dogovora ublaži sankcije Rusiji, Stanić je rekao da to ne očekuje, imajući u vidu da je EU i nakon ovog dogovora rekla da je njihov cilj da do kraja sledeće godine potpuno obustave uvoz nafte i prirodnog gasa iz Rusije.

Stanić je za Tanjug rekao da ovaj energetski dogovor ruskog predsednika Vladimira Putina i američkog predsednika Donalda Trampa uliva nadu da bi iz ovih kontakata moglo da proizađe jedno šire međusobno razumevanje koje bi dovelo do geopolitičke deeskalacije, a samim tim i stabilizacije cene sirove nafte.

Na pitanje da li bi i koliko evropsko tržište moglo da profitira od većih količina ruskog dizela i da li bi se to prelilo i na Srbiju, Stanić je odgovorio da iako ne bi direktno moglo da profitira zato što bi Rusija te energente plasirala na svetsko i američko tržište, ukoliko se tržište globalno stabilizuje onda bi indirektno evropsko tržište moglo da ima koristi od toga, bez potrebe da EU ukida sankcije Rusiji.

Naš izbor

Pun rezervoar košta 2.000 dinara više nego u februaru: Gde je dizel u Evropi najskuplji (GRAFIKA)

"To bi se svakako prelilo na Srbiju imajući u vidu da mi takođe zavisimo od uvoza nafte. Verovatno bi to razumevanje između Amerike i Rusije uticalo i na pitanje NIS-a, ali kako sada stvari stoje, to što je dogovoreno između njih ne mora da znači da će se realizovati. Ako sve bude realizovano kako je dogovoreno, verujem da bi to pozitivno uticalo i na Srbiju, ali proći će još vremena dok se to ne desi", objasnio je on.

Napomenuo je da je neophodno da se desi prekid ukrajinskih udara na rusku energetsku infrastrukturu kako bi Rusija mogla da obrađuje energente i izvozi ih u Ameriku i svet.

On je napomenuo da i situacija na Bliskom istoku dodatno komplikuje cenu nafte na svetskom tržištu, imajući u vidu da je sada i Saudijska Arabija uvučena u sukob, i dodao da zbog svega toga nema predaha na tržištu energenata.